Svaki buvljak u Srbiji liči jedan na drugi, ali se onaj u Vladičinom Hanu razlikuje od drugih po veličini, po ogromnoj i raznovrsnoj robi, od igle do lokomotive, po velikom broju kupaca, od dece do ljudi u poznim godinama i to sa celog juga Srbije, pa je ova pijaca, u čijem sastavu je i zelena, jedan od brendova varoši ispod grandioznog mosta „Vrla“, budući da baš tu cirkuliše i velika količina novca.

Odeća i obuća dominiraju na tezgama, na betonu, a svi prodavci kažu da je reč o robi iz Nemačke koju kupuju po tamošnjim magacinima i ovde prodaju po niskim cenama.

Na jednom kupu zatičem mnoštvo mladih. Prodaju se letnje haljine, tunike, bluze i košulje modernog kroja. Cene od 500 do 1000 dinara.

„Gledaj, markiranaaaa, čista svila“, pokazuje devojka drugarici letnju haljinu.

Košta, kaže prodavačica „ravno ‘iljadarka, džabe“. Proveravamo, zaista je reč o svili.

Malo niže patike za 500 do 1200 dinara. Prodavac nas ubeđuje da su one ženske, najskuplje, original da je reč o brendu, ali meni taj brend nepoznat, što ne važi i za iskusne kupce.

„Jeste, marka je poznata, kupila sam prošle nedelje ćerki, udobne, k’o nove“, ubeđuje me žena iz Niša, koja je sa suprugom došla da kupi manji frižider. Kasnije ih viđam kako nose malo frižiderče. „Za vikendicu, a samo 2.000“, kažu.

Tu su i kompletni alati, neupotrebljavani, noževi, šerpe, šporeti, drveni nameštaj, čak i tv kamere za velika studija. „70 evra i nosi“, obliće prodavac oko mene i naglašava da za taj novac dobijam i komplet kablova s punjačem.

Srećem Leskovčane, cela porodica: baka, sin, snaha i dvoje unučadi.

„Ovde se oblačimo već pet godina, ovde smo kupili i frižider i šporet i celu kuhinju. Najjeftiniji su, a izbor je ogroman. Samo moraš ceo dan da provedeš, moraš da imaš iskustvo, da poznaješ trgovce, a mi smo pijacu upoznali u prste“, priča otac dvoje dece, koji kaže da samo on privređuje u kući i da je uzeo slobodan dan.

Pijačni dan u Vladičinom Hanu je u petak, baš kada me je put naneo. Pijaca je u samom centru, ali ipak skrajnuta od očiju prolaznika kroz uređenu, čistu i cvećem ukrašenu glavnu ulicu.

Buvljak me podseća na pijace kakve je do pre nekoliko godina imao Leskovac, neuređen s najlonima kao zaštita od kiše i to na mene ostavlja loš utisak dok odlazim, mada nešto kasnije u lokalnoj samoupravi, smeštenoj u zgradi koja dominira centrom, kažu da je u planu uređenje kompletne pijace, ali da to zahteva ogromna sredstva „u skladu sa njenom veličinom i popularnošću“.