Oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu do sada su mogli da dobije hitnu medicinsku pomoć, a nacrtom novog zakona zakona o zdravstvenom osiguranju, koji danas ulazi u skupštinsku proceduru, a koji je juče prihvatio skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu, predviđeno je da, iako bez zdravstvenog osiguranja, imaju pravo na palijativno zbrinjavanje u bolnicama, obaveznu vakcinaciju i imunizaciju, kao i odlazak na skrining preglede.

U Srbiji se sprovode tri vrste skrininga, odnosno preventivnih pregleda za rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva. Srbija je po obolevanju od raka na 18. mestu, a po smrtnosti na drugom u Evropi.

Koliko tačno ima ljudi u Srbiji koji nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje nije sasvim poznato, jer se taj podatak menja iz dana u dan. Najčešće su to zaposleni „na crno” ili u firmama koje im ne uplaćuju zdravstveno osiguranje

Skrining predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivene bolesti kod ljudi koji ne znaju da imaju bilo kakvih tegoba. Za rano otkrivanje raka grlića materice koristi se citološki bris grlića materice (Papa test), za rak debelog creva test na okultno krvarenje u stolici (iFOB test) i kolonoskopija, a za rano prepoznavanje raka dojke – mamografija, snimanje na posebnom aparatu.

Po novim propisima, kako piše Politika, ljudi koji nemaju knjižicu mogu u terminalnim fazama bolesti, dakle kada izlečenje nije moguće, da dobiju uslugu palijativnog zbrinjavanja u bolnicama.

Prof. dr Miroslava Živković, koordinator za implementaciju strategije za palijativno zbrinjavanje Kliničkog centra Niš, naglašava da će novi propis biti dobar za pacijente kojima je ta usluga neophodna, jer je ovde reč o humanoj misiji.

“Mi smo uz pomoć Ministarstva zdravlja, Fondacije princeze Katarine i gospođe Lejko iz Londona napravili Prvi palijativni centar u Nišu, jedinstven u Srbiji. Trenutno imamo 16 kreveta, a po preseljenju u veliku zgradu KC Niš imaćemo na raspolaganju 44 ležaja. Palijativno zbrinjavanje je neka vrsta duhovnog utočišta i nega za teško obolele ljude, da se pomogne porodicama pacijenata u trenutku kada posustanu u brizi za najbližeg. Država plaća dve nedelje boravka u takvim centrima, sa mogućnošću da se boravak ponovi”, ističe dr Živković.

Da bi se više ljudi odazivalo na preventivne preglede, propisima je predviđeno da oni koji se tri puta ne odazovu na skrining, a za to nemaju opravdanje da su, na primer, bili bolesni ili su bili na putu, moraju da plate 35 odsto cene lečenja ukoliko se razbole od bolesti za koju je postojao skrining. Novina je i da će žene koje su operisale rak dojke imati pravo na korekciju ili rekonstrukciju dojki o trošku države.