Što priroda ume, to ne ume niko, jer priroda te odvede u mirise onog nepatvorenog, neobuzdanog detinjstva, pokaže ti radost života, naterate da zaboraviš na ljude, veže te za vodu i sunce, vazduh i zemlju, za ono iskonsko.

Tamo pored veličanstvenog kanjona Vučjanke i njenih vodopada koji se stropoštavaju na stene, odbijaju i nastavljaju dalje, tamo iznad Vučja, između dva zelena i visoka useka i ispod obronaka planina, ta priroda te ostavi bez daha, zakove te okupanog sitnim kapima na vlažnoj steni sa koje ti neprimetno noge klize ka ponoru.

Tamo se zaboraviš, jer sve što vidiš pred sobom jeste pejzaž sile, moći i autoriteta prirode, pa se uz huk nabujale Vučjanke osetiš tako mali, a ipak počastvovan što ti se ukazala prilika da je gledaš i slušaš.

Danas je drugi dan Uskrsa i jedini sunčani dan u komadu poslednjih nedelja. Dan bogom dan da se još jednom prošeta do rajskog kanjona i njegovog podnožja, kanjona kojeg je časopis Nacionalna geografija svrstao u devet najlepših u Srbiji.

„Vazduh, voda, šuma, brda, lepota, raj“, reči su kojima za JuGmediu pokušavaju da dočaraju lepotu, ali i razloge zbog čega su mnogi izletnici iz Leskovca i okoline, ali i iz skoro cele Srbije, vidi se po registarskim tablicama, prošli dugačak i ne tako prijatan put da vide jedno od devet srpskih čuda.

Kanjon Vučjanke iznad starog zdanja hidroelektrane je dugačak dva kilometra i od Leskovca je udaljen 18 kilometara,  ali se do njega stiže veoma sporo. Njegov najlepši deo je tamo gde Vučjnka dobija veliko ubrzanje zbog nagiba terena, vodopada i ogronmih stena koje daju dodatnu snagu vodi. Na oko 200 metara je jedan od najlepših njenih vodovopada koje meštani zovu „Pešin jaz“.

I mi smo danas mogli samo dotle, jer, preko reke nije moglo dalje do čuvenih Đokinih virova.

This slideshow requires JavaScript.

„Iznad ovog vodopada, koji je najlepši, je još nekoliko manjih, kao i Đokini virovi. Ali do njih se može desnim usekom tek kada preko leta vodostaj Vučjanke bude veoma mali, pa se stene osuše. Čak i tada se mora biti pažljiv jer je savladvanje stena, blago rečeno, vrlo opasno“, opisuje mladić iz Vučja sopstvene doživljaje jer se preko leta kupa u duboke, atraktivne ali đavolske virove koji na svaku treću godinu, progutaju, neiskusnog plivača“.

Ovaj vodopad obišlo je danas za sat vremena, po našoj računici, stotinak ljudi. Sevali su blicevi selfiji zbog kontra svetla, snimalo se kamerama, čuo se i nemački u ruski ili ukrajinski jezik.

Mi smo zatekli posetioce iz Valjeva, ali tek dok su se parkirali. Došli smo u posetu rođacima iz Vlasotinca, pa odlučili da se prošetamo do kanjona. Na fotografijama deluje čarobno, videćemo kako izgleda na licu mesta“. pričaju Valjevčani.

Razgovarali smo i sa mladim čovekom iz okoline koji je došao sa porodicom na izlet. „Šteta što nema turista sa strane. Ovde je toliko lepo, svetska atrakcija“.

Čuli smo i mladog studenta iz vučjanskog kraja. „Nedavno sam ovde doveo mog profesora sa fakulteta. Zaista je bio oduševljen. Njegov komentar bio je da bi ovaj kanjoj i okolinu druge zemlje pretvorile u raj“.

Ispod kanjona, onog hirovitijeg dela je hidroelektrana iz 1903. godine koja neprekidno proizvodi struju. Zaposleni nemaju ovlašćenja za izjave, ali pričaju da tokom godine ovde često vide strance.

This slideshow requires JavaScript.

„Dolaze Nemci, Šveđani, Englezi, a najviše je ovih iz bivše Jugoslavije. Obiđu kanjoj, slikaju se, odmore dole na klupama ispod onih nastrešnica, popričaju sa nama i odu. I svi žale što ovde nema kafića ili hotela. Jedna Ruskinja pre neki dan me pitala gde je ovde kuća njenog zemljaka koji je iz njene zemlje pobegao posle Prvog svetskog rata. Zapanjio sam se. Podigao sam ruku i pokazao pravac iznad moje glave i ispričao da je davno umro“, priča radnik koji ovde radi više od 30 godina.

Drugi ga dopunjuje pa objašnjava da ljudi koji dolaze iz inostranstva su ugavnom intelektualci i dobro se pripreme. „Tačno znaju gde dolaze“, veli.

Ispod hidroelektarne je veštački, ali prelepi vodopad, kao iz bajke, a iznad njega kupalište, kojeg tokom leta pravi brana. Okolo je staza za šetnju a na levoj obali su stolovi i klupe za odmor sa nastrešnicama i sa noćnim osvetljenjem.

(Nastaviće se)

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva