Istraživači iz SAD i Nemačke su uspjeli da ponište gubitak pamćenja kod miševa sa simptomima bolesti i nadaju se da će uskoro postići takav rezultat kod ljudi, pišu svetski mediji.

Vakcina uči naš imuni sistem da se bori protiv beta-amiloidnog proteina, povezanog sa promjenama na mozgu u Alchajmerovoj bolesti, sprječavajući njegovu koncentraciju kod ljudi sa demencijom.

Prethodni lijekovi protiv Alchajmerove su pravljeni sa ciljem da smanje količinu proteina, ali se nisu pokazali uspješni u smanjenju simptoma, a neki su čak izazivali brojne neželjene efekete.

Naučnici su otkrili da se kod ljudi sa demencijom protein savija u specifičan oblik, nalik na ukosnicu, što ga pretvara u mnogo štetniji tip amiloida.

Profesor Mark Carr, sa Instituta za strukturnu i hemijsku biologiju Lester Univerziteta, rekao je: “Beta-amiloid dosada nije bio viđen u ovom obliku.”

Kao i svaki novi lijek, ovaj tretman će morati proći niz kliničkih ispitivanja na ljudima i, iako ovo otkriće pruža nadu, još smo daleko od toga da vidimo njegove rezultate na ljudima.

Alchajmerova bolest (AD) je najčešći uzrok demencije, koji pogađa oko 44 miliona ljudi širom sveta, a u nekim zemljama ti brojevi bi se mogli utrostručiti u narednih pedeset godina, pa naučnici očajnički pokušavaju da pronađu načine da spasu živote.

O vakcini protiv Alcharerove bolesti pisalo se još 2007.godine, kada su japanski naučnici došli do sličnih rezultata s miševima, ali do danas takve vakcine nema protiv gubitka pamćenja kod ljudi.

Za sada postoji niz lekova za sprečavanje naglog propadanja moždanih ćelija i oni su deletvorni ukoliko se primene u najranijoj fazi, ali, definitvno ni jedan lek ne eliminiše, već samo usporava napredovanje senilnosti.

Srpski lekari, inače, preporučuju niz biljnih preparata kao prevenciju, intenzivnu intelektualnu aktivnsot, poput čitanja, pisanja, slušanja muzike, gledanja filmova i komunikacije s ljudima, što mnogima, posebno starijima u vreme korone i nije moguće.

Inače, ova bolest u drastičnom je porastu i u Srbiji. Na primer, u tri doma za stare u Leskovcu skoro polovinu korisnika boluje od demencije, a među njima je sve više mlađih od 60, pa i 50 godina.