Nevladina organizacija Protecta iz Niša osnovana je 1998. godine u vreme najžešće borbe protiv režima Slobodana Miloševića, s ciljem da utiče na demokratizaciju društva, decentralizaciju Srbije i ekonomsko i socijalno osnaživanje ljudi. Bila je to grupa studenata, entuzijasta, danas 21 godinu starija, ali sa ogromnim iskustvom koja posle niz sjanih rezultata s mukom održava svoje udruženje.

„Kako smo mi rasli, rasli su i naši projekti, po kojima smo postali prepoznatljivi i van Niša. Kroz našu organizaciju prošlo je oko 2.000 ljudi, bili smo rasadnik kadrova u oblasti civilnog sektora.  Ljudi koji su radili sa nama osnovali su tri do četiri svoje organizacije. Neki ‘razvodi’ su bili burni, drugi fini. Pomogli smo otvaranje organizacija u drugim gradovima, u Leskovcu, na primer Edukacioni centar“, priča za juGmediu direktor Protecte Dejan Milošević.

U Nišu, prema podacima iz APR figurira oko 2.000 nevladinih organizacija, ali malo je onih koje iza sebe imaju dvadesetak godina rada, one koje su formirane pre 30 godina su se ugasile, kao, na primer, Ogi i Trag

Na samom početku aktivisti ove nevladine organizacije bili su zaokupljeni zbrinjavam izbeglica preko start up projekata, danas rade isti posao sa azilantima, a u međuvremenu su radili na ciljnim projektima.

„Imali smo brojne projekte koji su se odnosili na demokratizaciju društva, a jedna od značajnijih, je, gde smo zabeležili fantastičan rezultat je da je 10 do 12 opština dobilo status gradova, među njima su i Leskovac, Niš, Vranje i Pirot na jugoistoku Srbije. Nismo uspeli u nameri da se decentralizuje Srbija i na tom polju predstoji velika borba, ali u nekim segmentima jesmo kada su u pitanju sredstva za koje Nacionalna služba za zapošljavanje dodeljuje za obavljanje stručne prakse. Ranije je bilo da se novac uplaćuje poslodavcima, pa poslodavac praktikantu uplati samo radni staž, ali ne i zaradu ili kaže onome ko je na stručnoj praksi da ne dolazi na posao. Sada se novac uplaćuje direktno praktikantu. Naša zasluga na tom polju zapisana je u istoriji NSZ“, objašnjava Milošević.

Takođe, jedan od projekta kojim se ponosi Protecta jeste podela preko 200 grantova koje je podelila mladim ljudima za pokretanje sopstvenih biznisa. „To je veliko naše zadovoljstvo, tim pre što, prema našim analizama, i danas većina tih firmi postoji i raste na tržištu“, kaže naš sagovornik.

Za ovaj, kao i za sve velike projekte koje je realizovala Protecta iz Niša, donator je bila Evropska unija.

Danas, priča Milošević, tog novca nema jer u 80 posto slučajeva on se plasira preko nadležnih ministarstava, a oni dalje preko lokalnih samouprava i opštinskih i gradskih preduzeća.

„To je jedan od razloga što velike NVO organizacije, koje imaju obučene kadrove i organizacione sposobnosti, danas jesu na rubu egzistencije. Drugi razlog je što te iskusne organizacije ne žele da se priklone vladajućim političkim strankama, odnosno, ni jednoj političkoj partiji, već žele da ostanu ono što su bile – korektor društva. Ali zato se masovno javljaju nove organizacije po principu jedan čovek jedna organizacija, po pravilu su bliske vlasti i dobijaju velika sredstva iz vladinih ministarstava“, komentariše.

Takvoj situaciji, veli, kumovala je i Evropska unija, budući da su promenjeni standardi za konkurisanje, čime je napravljena “medveđa usluga“.

„Ranije je uslov za konkurisanje bio da je organizacija stara najmanje tri godine, da iza sebe ima brojne slične realizovane projekte i novac na računu, kao učešće na projektu. Danas mogu da konkurišu organizacije koje su, bukvalno, juče osnovane, bez iskustva i bez novca“, dodaje.

Ono na šta se Protecta fokusura poslednjih godina, uprkos nedostaku novca, jesu mladi ljudi. Postala je neka vrsta „resurs centra“ za omladinske organizacije na području Niša i Nišavskog okruga.

„Pomažemo u kreiranju nekih njihovih politika, u sufinansiranju nekih njihovih ideja, i to je nešto što nam je prioritet u ovom periodu, ali vezani smo i  za programe socijale na osnovi naše Strategije socijalne zaštite. Takođe, Protecta je i kreator mnogih akcionih i strateških dokumenata koji se tiču gradskih opština i grada Niša, i to je nešto što je veoma bitno u pogledu otvaranja mogućnosti da grad, opštine i lokalne institucije mogu da povlače sredstva iz Evropske unije. Naš fokus je i ekologija“, naglašava Milošević.

Organizacije poput Protecte, koje reaguju i na politička dešavanja, država obeležava kao disidente, kao ljude koji žele da sutradan zauzmu mesto vladajućih, što je, ocenjuje naš sagovornik, sasvim pogrešan pristup.

„Ne znam kuda plovi ovaj brod kada je u pitanju NVO sektor, koji funkcioniše po principu – brzi rad, dobre pare. Mi smo imali mogućnost da proteklih godina obezbedimo udruženju dohodovnu delatnost, ali nismo to učinili. Naš stav je da i dalje moramo da radimo na demokratizaciji društva, mada demokrazizacije nema ako nema novca i ako su ljudi siromašni i nema demokratizacije sve dok država NVO sektor posmatra kao pandan vlasti. Međutim, mi ćemo i dalje ostati korektor vlasti, reagovati i na političke i na društvene negativne pojave, pa kakva nas god budućnost čeka“, zaključuje Dejan Milošević, direktor Centra za razvoj građanskog društva Protecta iz Niša.

Projekat „NVO  glasnik 018“  sufinasiraNišan je od strane grada . Stavovi u podržanom projektu nužno ne održavaju stavove donatora