S jedne strane nadošla ledena reka, s druge brdo sa već osušenim lišćem, a u sredini košnice pčela među šljivikom. Raj za oči, a od ledenog vazduha se tresu ukočene ruke. No, zaboravljamo na hladnoću jer nas je opio čist vazduh. Došle smo, naime, iz zagađenog Leskovca, najzagađenijeg grada u Evropi.

Na lokaciji smo Velika reka u ataru sela Gazdare u opštini Medveđa, poznatom po dobrim domaćinama, ali i po mnogobrojnim pčelarima. Zapravo, na lokaciji „Rođački med“. Područje raštrkane i malobrojne opštine, dušu je dalo baš za ovaj biznis, pre bi se reklo – hobi, jer retki su oni koji od tog posla mogu da žive.

Vlasnica ovog medenog raja i glavni pčelar sa oko 80 košnica i još dvadestak kod kuće, je Svetlana Milošević, koju nismo zatekli na terenu jer je posle napornog sezone otišla do oca u Leskovac, da, kako kaže njen suprug i “spoljni momak”, napuni baterije za narednu sezonu.

Miloševići imaju tu privilegiju da pčele uzgajuju u Slavišom rodnom selu Gazdaru, na tri stotine metara od njegove rodne kuće, odakle je Slaviša otišao davno, a vratio se sa suprugom pre nekoliko godina i zaposlio u Šumskom gazdinstvu u samom centru varoši Medveđa.

“Moja supruga proizvodi bagremov, livadski i šumski med. Bagrema je ovde malo, verovatno mu klima ne prija, pa ih odavde seli tamo gde ga ima, pa ponovo vrati u ovu ravan ispod padine. Moja supruga se bavi i umatičavanjem pčela, koji je zahtevan posao, vrlo kompleksan i traži veliko znanje. Ja sam tu da joj pomognem kada mogu, što ne znači da se ama baš ništa ne razumem u pčele”, objašnjava naš domaćin sa osmehom, šumarski inženjer.

Da je ovde, osim rada, uložena i velika ljubav, vidi se i po tome, ono što nigde nismo videli, da na svakoj košnici, odnosno, matici pčeli, stoji ime pčele, veoma maštovita i lepa.

“Ona im smišlja imena. Razgovara sa njima”, priča dok ga gledamo razgoračenim očima bez postavljenog pitanja.

“Da razgovara, kao sa ljudima. Kaže da im na taj način emituje ljubav, koje one primaju i prihvataju. To moja supruga oseća, ja , doduše ne” smeje se Slaviša.

Na pitanje da li od tog posla može da se živi, naš sagovornike usred pčelinjaka, i pored ledene reke, ne odgovara određeno.

“Iskreno, ja se ne mešam ženi u posao. Valjda se isplati. Ona nigde ne zarađuje osim tu u pčelinjacima. Vidim da se njen med traži sa svih strana, vidim da je zadovoljna i to je za mene dovoljno”, zaključuje sagovornika Jugmedie.

Žena pčelar

Iako je predlagala da se vidimo na terenu, sa pčelarkom i preduzetnicom Svetlanom Milošević obavili smo razgovor putem telefona. Njena ljubav prema pčelama i pčelinjaku u selu Gazdare, opština Medveđa, je – ogromna, i teško može da se opiše rečima. Devojka iz grada je o pčelama i proizvodnji pčela slušala svojevremno od svog svekra, Slavišinog oca, koji je umesto u savremnim košnicama, pčele gajio u trmkama i ploškama.

„On je, kao verovatno i ja danas, pričao o pčelama i medu sa ogrmnom ljubavi. Nešto sam upamtila, ali većinu nisam, pa sada ne mogu da primenim njegovo znanje i umeće, buudći da se, na našu žalost, upokojio“, priča Svetlana, kojoj se i rođeni brat sa svjom suprugom bavi proizvodnjom meda.

Pre i na samom počečetku, Svetlana, kojoj je povremno pravio društvo njen suprug, čitali su mnoge stručne literature i išli na predavnja eminentnih srpskih stručnjaka.

„Posebno mi je pomoglo učenje od Biljane Stanković, urednice beogradskog ‘Pčelara'“, dodaje.

Posle kratkog odmora u Leskovcu, vratila se u Gazdare i već „kroji“ planove sa suprugom.

Planiramo da naredne godine uvećamo za minimum 50 košnica, odnosno, pčelinjih društava, svoj pčelinjak, ali ono što je najvažnije to je da nabavimo pčelicu Zidaricu, čiji je zadatak da oprašuje i to na temperaturi od 8 do 9 stpeni. Dakle, ona ne sakuplja med, samo oprašuje. I to će biti prva Zidarica u Medveđi“, priča i dodaje da će uvećati rad i na umatičavanju pčela, a matice uglavnom poklanja, po čemu je, inače, većina pčelara poznata.

Pitamo je kako se oseća devojka sa sfalta iz leskovake zagađene doline na nadmosrkoj visini od 430 metara, odgovara – božanstveno!

„Posebno kada se budi priroda i u vreme kasne jeseni sa prelivom mnoštvo boja. Tada dođu i naši prijatelji iz grada u uživaju u prirodi. Nego, sve ima i dobru i lošu stranu, a loša je što je radim svakoga dana po 14 sati. Ipak, kada krene vreme da matice izađu, ja jedva čekam da svane dan, da gledam to rađanje života pod zracima koji se tek, takođe, rađaju.

Ipak, ovo nije jedini njen posao, ovo je posao zadovoljstva, a ono od čega se, ipak, živi jeste posao preduzetnice, odnosno, vlasnice „Kermitkran“ za iznajmljivanje građevinskih mašina, ali o tome drugi put.

O Svetlani Milošević pčelari iz Jablaničkom okrugu govore sa poštovanjem, ali i mnogi domaćini koji žive u inostranstvu i na čijim trpezama završi njen med.

„Sada planiramo da učestvujemo na sajmu u Novom Sadu i osvojimo neku medalju jer, sigirna sam da nema ukusnijeg meda nego ovog u Medveđi. Takođe, spremamo se za sajam na Tašmajdanu i za sve veće sajmove u Srbiji“, odlučna je sagovornica Jugmedie.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta koji je sufinansirala je opština Medveđa. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji jke dodelio sredstva.