S jedne strane nadošla ledena reka, s druge brdo sa već osušenim lišćem, a u sredini košnice pčela među šljivikom. Raj za oči, a od ledenog vazduha se tresu ukočene ruke. No, zaboravljamo na hladnoću jer nas je opio čist vazduh. Došle smo, naime, iz zagađenog Leskovca, najzagađenijeg grada u Evropi.

Na lokaciji smo Velika reka u ataru sela Gazdare u opštini Medveđa, poznatom po dobrim domaćinama, ali i po mnogobrojnim pčelarima. Zapravo, na lokaciji „Rođački med“. Područje raštrkane i malobrojne opštine, dušu je dalo baš za ovaj biznis, pre bi se reklo – hobi, jer retki su oni koji od tog posla mogu da žive.

Vlasnica ovog medenog raja i glavni pčelar sa oko 80 košnica i još dvadestak kod kuće, je Svetlana Milošević, koju nismo zatekli na terenu jer je posle napornog sezone otišla do majke u Leskovac, da, kako kaže njen suprug i “spoljni momak”, napuni baterije za narednu sezonu.

Miloševići imaju tu privilegiju da pčele uzgajuju u Slavišom rodnom selu Gazdaru, na tri stotine metara od njegove rodne kuće, odakle je Slaviša otišao davno, a vratio se sa suprugom pre nekoliko godina i zaposlio u Šumskom gazdinstvu u samom centru varoši Medveđa.

“Moja supruga proizvodi bagremov, livadski i šumski med. Bagrema je ovde malo, verovatno mu klima ne prija, pa ih odavde seli tamo gde ga ima, pa ponovo vrati u ovu ravan ispod padine. Moja supruga se bavi i umatičavanjem pčela, koji je zahtevan posao, vrlo kompleksan i traži veliko znanje. Ja sam tu da joj pomognem kada mogu, što ne znači da se ama baš ništa ne razumem u pčele”, objašnjava naš domaćin sa osmehom, šumarski inženjer.

Da je ovde, osim rada, uložena i velika ljubav, vidi se i po tome, ono što nigde nismo videli, da na svakoj košnici, odnosno, matici pčeli, stoji ime pčele, veoma maštovita i lepa.

“Ona im smišlja imena. Razgovara sa njima”, priča dok ga gledamo razgoračenim očima bez postavljenog pitanja.

“Da razgovara, kao sa ljudima. Kaže da im na taj način emituje ljubav, koje one primaju i prihvataju. To moja supruga oseća, ja , doduše ne” smeje se Slaviša.

Na pitanje da li od tog posla može da se živi, naš sagovornike usred pčelinjaka, i pored ledene reke, ne odgovara određeno.

“Iskreno, ja se ne mešam ženi u posao. Valjda se isplati. Ona nigde ne zarađuje osim tu u pčelinjacima. Vidim da se njen med traži sa svih strana, vidim da je zadovoljna i to je za mene dovoljno”, zaključuje sagovornik Jugmedie

(nastaviće se razgovorom sa vlasnicom pčelinjaka)