Neki zavode „jedan na jedan“, a neki na širokom planu. Da bi se masa „zaljubila“ u jednu osobu, ta osoba pored neporecivog talenta, mora da poseduje i jedan opojan sastojak koji se zove harizma.

Harizmu je teško objasniti u jednoj rečenici, a obzirom da je neka vrsta lične moći, opravdano zaslužuje detaljno proučavanje. Harizma predstavlja kombinaciju osobina individue koja nas uzbuđuje i čini da naša potisnuta osećanja ili želje isplivaju na površinu. Zbog tog prijatnog osećaja postajemo očarani (ili „začarani“) tom osobom i sledimo njene ideje.

Harizmatici inspirišu i podstiču ljude da ih prate i usvajaju njihove karakteristike kao što su stil, držanje, gestikulacija ili ton. Ljudi koji prate harizmatike će lako skliznuti u debatu ili konflikt sa drugima, samo da bi zaštitili osobu kojoj se dive. Čak i bez formalne titule, ili bez traženja zaštite (u situaciji kada su napadnuti), harizmatici imaju svoju „vojsku“ koja ih brani, zato što ih voli, poštuje i veruje im. 

Negativni autoriteti, sa druge strane mogu biti poštovani iz straha ili koristi, ali po prestanku formalne moći, ljudi menjaju odnos prema njima, na način da ih ignorišu i obezvređuju. Većina ovakvih lidera promenu u ponašanju nekadašnjih sledbenika tumači kao njihovu nezahvalnost i oseća se iskorišćeno.

Harizma može igrati ključnu ulogu u socijalnom uticaju i liderstvu. Harizmatični lideri su često sposobni da inspirišu i motivišu svoje sledbenike na načine koji nadmašuju standardne forme autoriteta. To je razlog zašto se mnogi istorijski lideri, poput Mahatme Gandija ili Martina Lutera Kinga smatraju izuzetno harizmatičnim.

Da li je harizma urođena ili se uči?

Sve dok najharizmatičniji lideri nisu priznali (ili sve dok to publika nije sama razotkrila) da nisu oduvek bili takvi, postojale su dileme o tome da li je ovaj kvalitet urođen ili se može naučiti.

Jedna od takvih osoba je svakako Barak Obama, koji je tek kasnije razvio harizmatičan uticaj na ljude. Obama je radio na svom govorništvu kroz neprestanu praksu i učenjem od iskusnih mentora. Dovodeći do savršenstva svoje govorničke veštine, sofisticirano usklađene sa pokretima i držanjem, radeći na svojoj smirenosti u teškim situacijama i pokazujući prirodnost i empatiju prema običnim ljudima, uspeo je da se emocionalno poveže sa masom.

Dakle, harizma je veština i može se uz manje ili više napora savladati. U zavisnosti od profesije i obrasca ponašanja koje ona zahteva, razvijaju se određeni elementi harizme.

Koji su ključni elementi harizme?

Biti svoj. Autentičnost i iskrenost su ključni elementi harizme. Harizmatici su ljudi svesni svog smisla postojanja. Iz toga sledi doslednost sebi i svojim vrednostima. Vrlo često, ovo su isključive osobe, u stanju da se okrenu i odu kada im neko traži da odstupe od svoje prirode. To je svojevrsna hrabrost, na koju se većina ne odlučuje. Da bi upotpunili ovaj nedostatak, ljudi u harizmaticima pronalaze inspiraciju da postanu slični njima.

Vatrenost i intenzivnost. “Nađi ono što voliš i pusti da te ubije”, rekao je Čarls Bukovski. Harizmatične osobe su strastvene u vezi onoga što rade i to pokazuju na više načina. Pre svega, požrtvovanjem za promenu u koju veruju. Drugima izledaju ekstremno i intenzivno u samodisciplini i profesionalizmu. Doživljavaju ih kao osobenjake koji se zaluđuju detaljima. Kada pričaju o svom cilju, energija koja ih pobuđuje čini da njihove oči gore i da im pokreti budu ekspresivni. Entuzijastični su i govore sa velikim uzbuđenjem i sugestivnošću. Kada nastupaju pred publikom, harizmatici nemaju uvežbane pokrete koji su neuverljivi. Uživaju u nastupu i veruju da je važno ono što imaju da kažu i pokažu svojoj publici.

Samopouzdanje i avanturizam. Ono što posebno izdvaja harizmatike je veliko samopouzdanje, smelost i nekonvencionalnost. Odlučni su u svojim životnim prekretnicama, koje prosečnom čoveku izgledaju rizično, ali i impresivno. Većini ljudi je dosadno, nezadovoljni su ili razočarani. Harizmatik utiče na njihov život kao elektrošok. Vreme provedeno sa njim je avantura i motivacija da uzmu život u svoje ruke. „Želim da ostvarim to“ je rečenica kojom bi se moglo opisati euforično iskustvo osobe koju je „dotakla“ aura harizmatika.   

Magnetizam. Sve i da ćute i sede mirno, magnetične osobe privlače pažnju sopstvenom prodornošću. Fizički atribut koji ovde dolazi do izražaja su oči. Tačnije, izražajan i prodoran pogled koji stvara naboj i prenosi poruku: “Ja intrigiram”. Magnetizam čini da osoba izgleda zanimljivo i nepredvidivo u svojim postupcima. Doživljavate je kao dobar film ili knjigu od kojih se ne možete odvojiti.

Izražajna komunikacija. Harizmatici su svesni kolika je moć reči. Jasno izražavaju svoje misli i često se služe slikovitošću, pričama, humorom, ali i duhovnošću. Njihova intonacija je daleko od linearne. Koriste dramski naboj pre nego što dođu do poente i igraju se sa visinom i bojom glasa. Slušati ih uživo je posve drugačije iskustvo. Mogli biste pomisliti da je sam Sveti duh ušao u njih, jer vam izazivaju žmarce i gledate ih kao čudo, kao krunu stvaranja. Kada je sagovornik u pitanju, zainteresovani su za njegovu suštinu, pokazuju duboko razumevanje i ohrabruju ga. Sve ovo im pomaže da stvore poverenje i jake emotivne veze.

Mističnost. Premalo je misterija u svakodnevnom životu. Misterija čini čovekov karakter egzotičnim. Po rastanku sa harizmatikom, neodoljivo ćete razmišljati o njemu jer je on enigma koju vaš um pokušava da odgonetne. Poseduju skladno isprepletene kontradiktornosti, za koje je teško prihvatiti da se mogu naći u istoj osobi. To mogu biti nežnost i strast, rezervisanost i zavodljivost, stidljivost i prodornost, prizemnost i duhovnost. Pitanje šta ta osoba smera, neće vas tako lako napustiti.

Mogu li harizmatične osobe biti stidljive?

Harizma i stidljivost nisu međusobno isključive osobine.

Evo zašto je to tako.

Harizma nije ograničena samo na ekstrovertne ljude. Introvertne osobe takođe mogu biti harizmatične, posebno kada su u poznatom okruženju ili kada se bave nečim što ih strastveno zanima.

Stidljivost mogu pokazivati u situacijama koje su im nove ili nepoznate.

To znači da harizma ima svoj „uključeni“ i „isključeni“ način rada.

Kada se oseća prijatno, osoba pokazuje harizmu, ali u nekim drugim situacijama može biti povučena i stidljiva.

Glumci poput Odri Hepbern i Džonija Depa poznati su po svojoj harizmi na ekranu, ali su oboje, u više navrata, govorili o svojoj stidljivosti u privatnom životu.

Ove osobine pokazuju da harizma može koegzistirati sa stidljivošću, u zavisnosti od konteksta i situacije.

Mračna strana harizme

Svaki kvalitet koji je prenaglašen, prelazi u manu. Isto tako je i sa harizmom.

Harizmatične osobe mogu koristiti svoj šarm i uticaj na manipulativan način, da kontrolišu ili iskoriste druge ljude za postizanje ličnih ciljeva.

Osoba koja je dostigla vrhunac slave, a nije razvijala mudrust i duhovnu snagu, može skliznuti u gordost ili poroke kao što su droga i alkohol.

Harizmatici mogu izopštiti ili zaseniti druge talentovane pojedince u timu, što za posledicu ima demotivaciju članova tima i potrebu za sabotažom lidera.

Harizmatični lideri mogu stvoriti nerealna očekivanja među svojim sledbenicima. Njihova sposobnost očaravanja često dovodi do toga da ljudi očekuju od njih čuda ili trenutna rešenja, a to može biti neizvodljivo i razočaravajuće za obe strane.

Generalno, harizma jeste poželjna lična moć koju treba razvijati, ali u isto vreme, potrebno je i držati je pod kontrolom, da ne bi harizmatiku uništila ličnost i porodične odnose, kao i celokupno njegovo postignuće.

Razlika između harizmatika i narcisa

Narcisoidne ličnosti takođe poseduju harizmu, ali sve ono što rade je uglavnom usmereno na ličnu korist.

Narcis teško podnosi kritiku i često reaguje defanzivno ili agresivno. Kritiku doživljava kao lični napad, što može izazvati ljutnju ili prezir prema kritičaru. Harizmatici su otvoreni za povratne informacije i trude se da uče iz svojih grešaka.

Narcis je vođen potrebom za ličnom slavom i divljenjem. Njegove akcije su uglavnom motivisane vlastitim interesima i potrebom da bude u centru pažnje. Harizmatikova motivacija dolazi iz želje da doprinese nečem većem od sebe i da pomogne drugima da postignu svoje ciljeve

Po pitanju empatije, narcisi obično pokazuju nizak nivo empatije. Njihova sposobnost da se povežu s drugima je često površna, jer su previše fokusirani na sebe i svoje potrebe.Onog trenutka kada više ne vide korist od osobe, odbacuju je, vrlo često i na surov način. Harizmatici razumeju emocije drugih ljudi i grade jake, autentične veze.

Harizma kao oruđe za veće dobro

Ako ste među karakteristikama harizmatika prepoznali svoje osobine, to znači da u vama ima potencijala da razvijate svoju harizmu i to je nešto što treba da uradite. Koristite li je u plemenite svrhe, možete postići velika dela, a možete učiniti da i drugi, zahvaljujući vama, ostvare svoj pun potencijal.

Time dostižete sam vrh Maslovljeve piramide čovekovih potreba, a to je potreba za samoostvarenjem. Drugim rečima, maksimalno iskorišćavanje talenata koje smo dobili, zarad većeg dobra i na korist čovečanstvu!