Svakom Vranjancu koji je ovih dana, kada je asfalt goreo od žege, kupio lubenicu mramorku kod deda Slobodana Mišića i njegove unuke Natalije iz Donjeg Trebešinja, pošlo je za rukom da utoli žeđ, a ova domaća sorta lubenice, koja se u vranjskom kraju gaji stotinak godina unazad, ne zadržava se puno na njihovoj improvizovanoj tezgi u Donjem Vranju.

Kupci koji znaju o kakvoj kvalitetnoj sorti je reč odmah se hvataju za nju i ne pitaju za cenu, samo šeretski namignu Slobodanu dajući mu znak da je odmah stavi na kantar, dok onima koji su neodlučni on je sam ponudi, a kada im pomene kako ih je kao dečak i sam krao u tuđem bostanu odmah se potvrdi pazar.

Slobodan je u tim godinama znao u prste sve tuđe bostane. Najveća poslastica njemu i njegovim drugarima upravo je bila ova vrsta lubenice u dobro čuvanim bostanima. Kada se danas toga seti on se slatko nasmeje nekadašnjim dečačkim ludorijama i zato se sada mnogo ne iznenadi kada mu iz bostana nestane neka od lubenica.

Svoje znanje o proizvodnji ove sorte lubenice on je tokom prethodnih godina preneo i na svoju decu. Tehniku proizvodnje oni su vremenom modifikovali tako da sada sa jednog korena u proseku dobiju po šezdeset kilograma roda.

„ U moje vreme, dok sam bio mlad,mramorku sam proizvodio tako što bih njeno seme zasadio u takozvane odžake koje sam pravio od mešavine stajnjaka i zemlje. Odozgo bih sve napravljene odžake pokrio najlončićima koje bih dobro pritisnuo kamenjem kako bi seme ispod najlona što pre niklo.U to vreme je i klima bila malo drugačija. Kiše je bilo u izobilju tako da bostan, praktično nismo ni polivali. A lubenice su se rađale toliko da si po njima mogao bukvalno da hodaš,a da ne dodirneš zemlju“, priča nam Slobodan.

I danas u njegovom bostanu ima lubenica koliko mu duša želi. Zadovoljan je i ovogodišnjim prinosom. U proizvodnji je njegova porodica primenila svo svoje znanje i rezultati nisu izostali. Bilo je dovoljno sunčanih dana da lubenice sazru tako da kada se iseku na parčiće i stave u usta one se tope kao med, a to najbolje znaju svi oni koji su ih u slast pojeli.