Četvoročlana porodica Mančić iz sela Brza kod Vučja, oko 25 kilometara udaljenog od Leskovca, čiji je jedan član poginuo, a dva teško povređena, napustila je pre dve godine rodni dom i otišla trbuhom za hlebom u Nemačku gde je doživela tešku targediju na autoputu, u kojoj su život izgbile još dve osobe.

U tragediji u blizini Rotenburga, koja se dogodila u nedelju u 14,45 sati, poginula je Anđela Mančić (19), njen mladić iz Beograda M.S. i njen ujak Zoran Disić (41) iz vučjanskog sela Kopriva. Teško je povređen Anđelin brat Darko (14), koga sutra očekuje važna operacija i za čiji život se moli preostala rodbina u Brzi, kao i otac porodice Mile Mančić (46) čiji se život nalazi u stabilnom stanju.

Kako su preneli nemački mediji, tragedija se dogodila kada je vozač „ford fijesta“, u kome su se nalazili poginuli Srbi, udario u znak stop, a potom se odbio i udario u automobil marke „golf“, i odbacio ga na „pežo“. Za volanom „forda“ je bio otac nastradale devojke“.

Mančić su doživeli veliku tragediju u danima kada porodica nikada nije bila srećnija jer su posle mnogih rastanaka i odvojenih žvota, Ivana i Mile konačno okupili svoje dvoje dece na jednom mestu i planirali da život nastave tamo gde je glava kuće, zajedno sa sestrom, išao u osnovnu školu.

U Brzi danas vlada velika tuga, posebno u domu Milke Stamenković, sestre bliznakinje Mileta Mančića.

“Sve što znam, znam od snahe Ivane, Miletove supruge, koja je u šoku i priča nepovezano. Ne znam gde su išli i kako se sve dogodilo. Snaha kaže da je to bio neki neobavezi izlazak. Sve ću saznati sutra kada stignem u Bad Mergenent, gradiću u kome su su se skrasili. Sada se molim za život mog milog Darka, da preživi, da im bar jedno dete ostane”, priča Milka, koja je pre toga sve vreme plakala dok je razgovarala sa prijateljicom iz Nemačke.

Kaže da je sutra pred Darkom velika i složena operacija, a da je Mile u stabilnom stanju.

Milka i Mile su sa majkom Jovankom živeli u Nemačkoj do šestog razreda osnovne škole. Vratili su se u Brzu jer je majku vukla nostalgija, podigli i uredili prostranu kuću, domaćinstvo za uzor, do koga se stiže usponom po uskom neasfaltiranom putu. U toj kući već dve godine niko ne živi pa je obrasla u travu i šiblje.

“Kada nam je majka umrla, brat je pokušava da u Vučju i Leskovcu nađe bilo kakav posao. Trebalo je decu hraniti i školovati, trebalo je živeti od nečega, a posla nigde. Razočarao se pa je pre dve godine pokupio suprugu i Darka i otišao u Nemačku. Iskoristio je to što je imao nemački pasoš. Nešto kasnije pridružio im se i snahih brat od strica, a Anđela je ostala da završi Tehnički školu “Rade Metalac” u Leskovcu na multimedijalnom smeru. Međutim, kako nije mogla sama da živi u velikoj kući, otišla je kod bake, majčine majke u Beograd i tamo diplomirala ovog proleća”, priča Milka za Jugmediu.

Čim je uzela diplomu, Anđela je kupila avionsku katu i tačno pre mesec dana otišla kod roditelja i brata.

“Mnogo se radovala odlasku u Nemačku, to zaista nije bilo normalno koliko je bila srećna pre nego će krenuti, a kada je otišla zvala me je i dugo bi pričale o njenoj sreći. Imala je momka u Beogrdau, i on je skoro došao u Nemačku bez najave, hteo je da je iznenadi”, priča Anđelina tetka.

Mančići su decu često ostavljali kod bake u Beogradu, pa su ona išla u školu čas u srpskoj prestonici, čas u Vučju.

“Moj brat i moja snaha, koji se veoma slažu i vole, su se snašli u Nemačkoj. Brat je radio na građevini, a potom kao baštovan, dok Ivana radi kao pomoćni radnik u jednoj školi. Sjajni su roditelji. Sve su činili da bi njihovoj deci bilo bolje, da im obezbede izvesniju budućnost. Ali ja nisam bila baš srećna kada su ostavili onu prelepu kuću i otišli, no, šta ćete, otišli su trbuhom za hlebom, kao što svi odavde odlaze”, veli.

Anđelini drugovi, koji su često s njom odlazili u kanjon Vučjanke pre nego je otišla u Beograd, pričaju da je bila lepa i pametna devojka koja je držala do sebe.

“Bila je dobra drugarica, uvek spremna da pomogne. Uvek se smejela, uvek puna života”, kroz suze priča jedan njen vršnjak, koga smo u Vučju pitali za put do kuće Mančića.

Milka kaže da će Anđela i njen mladić biti sahranjeni u Beogradu, a  Zoran Disić  u svom selu, koji se nije ženio i koji je, kako je pričao Milki, verovao da za njega počinje nova era u životu odlaskom u “obećanu zemlju”