Danica Bulatović iz Leskovca napunila je danas 106 godina i ona je zvanično najstarija Leskovčanka. Njen život je dostojan romana; pamti još Prvi svetski rat, živela je u tri države, rodila petoro dece, a suprug joj je premnuo još pre 26 godina.

U nastavku vam prenosimo tekst koji smo napisali posle posete na dan kada je napunila 101. godinu. Svake godine, kao i danas, ona od gradskih vlasti dobije tortu.

Danica Bulatović imala je samo tri meseca kada je sa majkom Dragunom i sestrom Marijom od 7 godina na silu odvedena u logor u Albaniju. Bilo je to 1917. godine. Draguna, mudra i hrabra Crnogorka uspela je da sa nekoliko logoraša izvuče iz pakla i sigurne smrti svoju decu tako što je utekla čuvarima i vratila se u svoj dom u Kolašinu.

Ovo je samo jedan od isečaka iz života Danice Bulatović iz Leskovca, koja je danas proslavila 101. rođendan uz cveće i slavljeničku tortu. Zdravlje je odlično služi, lucidna je, ali ne čuje dobro i noge su joj oslabile pa ne silazi sa petog sprata u zgradi u Ulici Slobodana Penzića, nedaleko od centra grada.

“Moja majka je dočekala duboku starost nešto zbog gena, ali više zato što je ceo život pešačila. Znala je da od Leskovca do Leca kod Medveđe, gde su živeli roditelji moga oca, prepešači 60 kilometara i da se na isti način vrati nazad. Ali, lično mislim da dugovečnost duguje i ishrani. Od kada je znam pa sve do danas, ona svakoga jutra popije čašicu rakije uz meze i beli luk, a potom doručkuje slaninu. Tako je i nas hranila”, priča njen sin Božidar Bulatović (70).

Danica je sa svojim suprugom, koji je umro 1997., izrodila petoro dece, tri sina i dve kćerke. Danas ima dvetoro unučadi i još toliko praunučadi. O njoj pored sina brine ćerka u unuk Marko, ali Božidar kaže da se 101-ogodišnjakinja uglavnom služi sama te da je vrlo pedantna.

“Iako ne čuje, ona je veoma vesela i svesna, pa i danas voli da mi priča neke detalje o svom životu”, kaže unuk Marko.

A njen život je uzbudljivi roman. Živela je u sada već tri države. U Crnoj Gori se rodila, pa je u vreme Drugog rata živela na Kosovu, u Glogovcu, gde je ranjena u nogu.

“Srbe su onda pljačkali. Neki Albanac došao je da opljačka i našu kuću. Hteo je da uzme najpre majkinu šivaću mašinu, ali ona nije dala, borila se sa njim. Kako bi je uplašio, upucao je u nogu. I danas ima ožiljak, ali mašinu je odbranila”, priča njen sin.

Posle rata se udala i sa suprugom i decom do 1956. godine živela u Obiliću, a potom se porodica preselila u Leskovac, gde je Blagoje stekao penziju u nekadašnjoj metalskoj fabrici “Rade Metalac”.

Danica je radila kratko u nekadašnjem otpadu “Inos”, 16 godina, i danas prima penziju od 14.000 dinara.

“Bila je majka hrabrost. Jaka, neustrašiva žena. Iako su očeva i njena primanja bila niska, nismo ni za šta patili. Ona je umela od ničega da napravi punu trpezu”, priseća se Božidar dok ga majka slavljenica sa smeškom posmatra čitajući sa usana njegove reči.