Mileva Dimitrijević iz Jelašnice sa punih 106 godina najstarija je Leskovčanka a duboku starost, kako smatraju njene ćerke, dočekala je zahvaljujući surutki, nusproizvod koji nastaje kod pravljenja sira, bez koje ni danas ne može, ali i životu bez stresa.

Rodila se 2. februara 1913. godine u susednoj  Gornjoj Slatini kod Leskovca, mada su potomci više nego uvereni da je u zvanične knjige rođenih upisana sa godinom zakašnjenja. Njen suprug Bora umro je sa 80 godina još 1996. godine.

Drugi po redu najstariji stanovnik Leskovca je Dobrunka Mladenović (101) iz Grabovnice, a treći takođe žena – Danica Bulatović (100) iz samog grada

„Naša majka je blage naravi. Ceo život, sve do pre jedne decenije, provodila je na njivi i tako radeći pila samo surutku. Retko bi se dešavalo da uz to pojede nešto do večeri. Za nju je glavni obrok bila upravo večera. I sve je jela, nije birala, ali nije pila ni pušila, za razliku od oca“, pričaju njene ćerke Biserka Đokić (80) i Vida Zlatković (75), iz Ančiki, prigradskog naselja, gde odnedavno živi baka Mileva.

Nije se ni nervirala, dodaju.

„Sve što je radila, radila je sporo, bez žurbe, bez nerviranja, bez stresova. Čak i kada smo mi, njene ćerke, bile u teškim životnim situacijama, nismo primetile da se posebeno stresira. Doduše, možda i jeste, ali to nije javno manifestovala. Inače je veoma ćutljiva, vrlo malo je pričala i dok je mogla“, objašnjavaju Milevine ćerke.

Ova stošesdesetogodišnjakinja ima još jednu ćerku, Slobodanku Hals (78), koja sa porodicom živi u Danskoj.

Pored tri ćerke, koje su i same u poznim godinama, Mileva ima  šestoro unuka, šestoro praunuka i petoro čukun unuka

Od nekadašnje vitalne žene koja je bila stub kuće, ostala je samo senka. Baka Mileva po ceo dan dremucka u fotelji i u polusnu doziva „Cale“, ćerku u Danskoj. Teško komunicira i ne vidi dobro.

„Samo je na trenutke lucidna i tada popriča sa nama ili unicima, uglavnom nas ne prepoznaje, ali hranu ne odbija, posebno kafu, a za surutku se pritrese, toliko je voli. Inače, ovo i nije baš neki život jer se mnogo mučim oko nje a i sama poboljevam“, priča  Vida, najmlađa među Milevinim ćerkama, mada majku nekoliko puta u toku dana obilazi i Biserka, jer dve sestre deli samo ograda.

Dok je bila svesna, baka Mileva je svojim ćerkama u unucima najviše pričala o Drugom svetskom ratu, o tome kako je morala u zbeg pred Bugarima sa mladim ženama i devojčicama. „Tako je mene, pričala mi je, zaboravila u kolevci kao bebu a odvela dve starije moje sestre. Uvek se zbog toga nekako kajala, a kada je Srbija 1999. godine bombardovana veoma se bojala“, priseća se Vida.

Baka Vida prima penziju od 6.000 dinara i pomoć za tuđu negu

Vršnjakinje Mileve Dimitrijević davno su pomrle pa zadnje tri do četiri decenije nije imala s kim da se druži u selu.

„Mnogo mladih ljudi je pomrlo u našoj Jelašnici, a naša majka je svakog otpratila do večne kuće. Ima tu nešto čudno. Kada su joj donosili ljudi na poklon neki slatkiš– ratluk ili bombone, nikada nije jela već je sklanjala u stranu. Uvek sam je pitala zašto to radi a ona je odgovarala: Neka se nađe, možda će neko da umre. I zaista bi posle toga neko umro u selu“, prepričava najmlađa ćerka ove neobične situacije.

Prvi put u svom životu baka Mileva je dobila rođendansku tortu kada je napunila 100 godina. Tada već nije mogla potpuno sama da se stara o sebi, ali je bila sasvim komunikativna. Od tada joj ćerke i unuci slave svake godine rođendan. Kada su 2. februara ove godine slavili 106., Mileva Dimitrijević nije mogla da shvati šta se zapravo slavi, ali je pojela parče torte.

Inače, baka Mileva je sasvim zdrava, za razliku od njenih ćerki. Povremeno ima pritisak, a kao mlada je operisala oko od dobroćudnog tumora.