Simon Simonović, pesnik, pripovedač, knjževni urednik i esejista, posle kraće i teške bolesti, preminuo je danas, 5. januara u Beogradu.

Simon rođen je 1946. godine u Vranju, u kome je završio gminaziju, a Pravni fakultet u Beogradu, 1968. godine.

Bio je urednik u Domu omladine Beograda, u „Nolitu“, i u „Radu“. Bio je urednik u Izdavačkoj kući „Tanesi“, uređivao je Književnu reč, Delo i NIN-ov Književni glasnik.

Objavio je knjige pesama: Priboj, Gradski život, Uputstva za prevrat, Izjave, Majčino mleko, Snovi na okupu, Nesanice, Iz okruženja, Ljubavne i junačke, Pedeset dve objave, Tursko groblje, Niz vodu. Knjige proze: Koske, Tajka, Hoću-neću, Razno i knjige eseja: Onaj Dis u meni i I tako…

Priredio je knjige dr Lazara Markovića Srbi i Hrvati, Branka Radičevića Najlepše pesme, Edgara Alana Poa Gavran. Jedan je od četvoro priređivača knjige Riste M. Simonovića, Društvene istorije Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka.

Posle kraće i teške bolesti, preminuo je 5. januara u Beogradu.