Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od dva posto. Istovremeno je odlučeno da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećavaju za po 50 baznih poena na nivo od jedan, odnosno tri posto.

„Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije“, navodi se u saopštenju.

Radi uticaja na smanjenje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor je, dodaje se, drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, čime je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike započeto u oktobru prošle godine postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.

„Pored toga, Izvršni odbor ističe da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti pooštreni su monetarni uslovi. Izvršni odbor konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja“, poručuju iz NBS.

Inflacija u Srbiji, kako kažu, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1 odsto međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije.

„Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije – 4,8 odsto u martu, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima“, navode.

Prema najnovijim projekcijama, NBS i dalje očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju.

„U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu“, precizira se.

Međutim, iz NBS navode da je, s obzirom na geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta.

„A dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope, na raspon 0,75–1,0 posto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima inflatornih pritisaka jačih od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i da se svetske cene primarnih proizvoda, iako smanjene od sredine aprila u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena“, podsećaju u NBS.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast, navodi se u saopštenju.

„Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 4,3 odsto međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži od naših prethodnih projekcija“, naglašavaju iz NBS.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu, zaključuje se u saopštenju.