U Medija centru u Beogradu danas je održana Konferencija za novinare Narodne mreže, Naprednog kluba i Centra za razvoj međunarodne saradnje, posvećena osvetljavanju značaja dolaska preko sto hiljada ljudi sa prostora Ruske Federacije i Ukrajine, odnosno potrebi kreiranja državne politike i društvenog odnosa pogodnih za ostanak u Srbiji i svestrano integrisanje u naše društvo Rusa i Ukrajinaca koji su došli u kontekstu sukoba na prostoru Ukrajine.

Dragomir Anđelković ispred Centara za razvoj međunarodne saradnje je podsetio da je Srbija prvi talas doseljavanja Rusa doživela dvadesetih godina prošlog veka.

„Tada je kroz Srbiju prošlo između pedeset i sedamdeset hiljada Rusa, a ostalo je između trideset i četrdeset hiljada. Kvalitet tih ljudi je civilizacijski bitno izmenio situaciju u Srbiji. Među njima bilo je fakultetski obrazovanih, isto onoliko koliko je Srbija imala sa 4 miliona stanovnika. Ako se uzme broj ljudi sa srednjim školama, preko 75 odsto punoletnih građana bilo je ovakvog obrazovanja. Rusi i građani drugih nacionalnosti koji su kod nas došli sa ovih prostora dali su impuls beogradskom Univerzitetu, koji tada dospeva na svetsku mapu- dolazi više stotina profesora, osnivaju se novi fakuleti, brojni Rusi postaju članovi akademije nauka“, rekao je Anđelković.

On je dodao da je među ruskom populacijom, čak 40 odsto su bili pripadnici intelektualnih zanimanja- arhitetke, pravnici, naučnici… „Današnja zgrada Vlade, Ministarstvo spoljnih poslova, Patrijaršija i mnogi drugi objekti plod su delovanja ruskih arhitekta. Potom, balet bez Rusa nije postojao, a utemeljena je i opera. Bio je to ogroman civilizacijski resurs“, istakao je.

Anđelković je pri stavu da i danas Rusi i Ukrajinci, kao i građani iz Ruske Federacije drugih nacionalnosti i ljudi sa prostora gde se odvijaju sukobi, mogu da budu značajan demografski, ali i ekonomski impuls. „Danas to nisu ljudi iz oblasti nauke, ali jesu iz krajnje praktičnih zanimanja- IT, stručnjaci za internet i marketing, arhitekte. To su mlađi ljudi sa decom ili ljudi koji tek zasnivaju porodice“.

Anđelković je ukazao da istraživanja pokazuju da „naši ruski prijatelji izražavaju nameru da ovde ostanu i da maksimalno moramo da im pomognemo u tome i to nije samo pitanje humanosti, već našeg vitalnog interesa“.

On je naveo da u medijima čujemo razne stvari koje su često ružne, a ti ljudi su došli da žive mirno, da se bave svojim poslom i da se ne bave politikom, a ovde sa raznih strana pokušavaju da ih uvuku u politiku. „Jedni ih optužuju da ne podržavaju politiku Ruske Federacije i da neće da učestvuju u ratu, drugi kažu šta će nam sada Rusi, neka se uključe u proteste protiv Moskve“.

Anđelković smatra da je neophodna politička odluka da maksimalno želimo da pomognemo Rusima i Ukrajincima koji su došli ovde, da ovde i ostanu, a ako žele, da mogu po ubrzanoj proceduri da dobiju državljanstvo. „Kada se radi o Rusima i Ukrajincima, mi predlažemo integraciju i njihovo angažovanje preko nacionalnih saveta, a ne asimilaciju“, naveo je Anđelković.

On je zaključio da bi trebalo odbacimo naše političke strasti koje prenosimo na te ljude i da se maksimalno potrudimo da im pomognemo, a preko njih da pomognemo i sebi.

Vladan Glišić ispred „Narodne mreže“ podsetio je da smo od početka ratnih dejstava u Ukrajini dobili preko 100.000 sugrađana, odnosno ljudi koji su ovde došli, a koji su poreklom iz Ruske Federacije i Ukrajine.

„Ljudi kada dođu u tako masovnom broju, donesu i svoju kulturu i svoj odnos prema životu, poslu i svemu onome što su bitne vrednosti za razvoj jednog društva“, rekao je Glišić. On je istakao da je stav ovih organizacija da država i društvo moraju da se pozabave ovom činjenicom i da shvate sve prednosti tog dolaska.

Glišić je još jednom podvukao da ove tri organizacije ne traže asimilaciju, već integraciju kroz koju bi sačuvali sve svoje osobenosti, ali i da ti ljudi ostanu ovde i da mi kao država i društvo budemo svesni tog potencijala i da učinimo sve kako bi ih zadržali, “a ne da se dese kao stihija koja je došla usled neprijatnih događaja i da isto tako sutra i odu”.

Prema njegovim rečima, privlačnost naše kulture je odnos prema drugom čoveku i to je ono zbog čega mnogi stranci odlučuju da ovde ostaju. Međutim, Glišić je podvukao da ostanak ovde mora biti institucionalizovan, kako ovi ljudi kada se promene okolnosti ne bi otišli na nekog drugo mesto.

Prof. dr Čedomir Antić ispred Naprednog kluba rekao je da Srbija, baš kao Balkan više nije mesto uselavanja, niti je dom brojnog stanovništva. „Danas smo među hiljadama nacija i etničkih grupa na svetu i spadamo u dvadeset onih koje najbrže propadaju i nestaju“.

Antić je ukazao na to da popisi stanovništva pokazuju tragičan trend. „Prekinute su seobe iz srpskih zemalja na Dinarskim masivima gde je postojala relativno velilka prenaseljenost. Stanovništvo je postalo urbano bez utemeljenja i rapidan je pad nataliteta. Tokom prethodnih dvadeset godina mi smo na osnovu nerađanja izgubili oko 700.000 ljudi, a kada tome dodamo iseljavanje, taj broj prelazi milion. Demografska kriza je konačna kriza svake civilizacije“, istakao je on.

Prema njegovom mišljenju, da bi bilo zaustavljeno demografsko propadanje, mora da dođe do velikih reformi koje se ne rešavaju samo novcem, odlukom neke porodice, već mora da se promeni kulturni obrazac, a jedno od rešenja jeste doseljavanje novog stanovništva.

„Ovde je došlo preko 100.000 ljudi, koje nisu obično stanovništvo koje beži, ovo je soj jednog društva među kojima su zatupljeni ljudi koji su visokoobrazovani, poseduju znanje iz retkih zanata i to su ljudi koji dolaze da prenesu svoj život negde i bez obzira što ih nazivaju nomadima modernog vremena, oni su izabrali Srbiju“, istakao je Antić.

On je ukazao da je predlog njihovih organizacija da ovim ljudima bude omogućeno da budu integrisani u srpsko društvo, „jer je iskustvo pokazalo da oni mogu da se integrišu još kada je u Beogradu živelo između 4 i 5 odsto Rusa, odnosno Ukrajinaca i Belorusa. Oni ne samo da bi mogli da se uklope, već bi i unapredili naše društvo“, zaključio je Antić.

VIŠE O DOGAĐAJU NA SAJTU MEDIJA CENTRA: https://mc.rs/dogadjaji/ostajte-ovde-ruski-prijatelji/3415