Na raspravi Narodne skupštine o rebalansu Zakona o budžetu na kome je ministar finansija obrazlagao promene i manjak u budžetu za ovu godinu od 2,4 milijarde evra, narodni poslanik Tamara Milenković Kerković je u svom obraćanju pitala potpredsednika Vlade Sinišu Malog da li pored Beograda i Niš i jug Srbije zaslužuju da Vlada predvidi za ovaj deo Srbije neki projekat od nacionalnog značaja.

Milenković Kerković je objasnila da je rashod od 16.85 milijardi evra veći za 2.36 milijardi od prihoda i da je posledica uništenja EPS-a i zaduženja Srbijagasa do koje je doveo nesposobni SNS menadžment, kao i bacanje novca iz “helikoptera” kojim je vlast zadužila državu za 2 milijarde evra više nego što je to bilo neophodno da je pomoć bila data onima kojima je to bilo zaista neophodno.

O uspehu ekonomske politike ove vlasti govore i nova ,,zelenaška" zaduženja, ogroman skok cena hrane i troškova života koji većina ljudi više ne može da podnese. O uspehu politike vlasti govori i to što se više od polovine budžeta puni iz PDV, i to 12 puta više od poreza na uvezenu robu. Spoljnotrgovinski deficit je 8 milijardi evra jer zbog loše ekonomske politike Srbija više ne može da proizvede ni dovoljno hrane ni energenata.

Dok samo u Beogradu izmene budžeta predviđaju 12 direktnih infrastrukturnih projekata vrednih gotovo 5 milijardi evra – Nacionalni stadion, Nacionalnu koncertnu dvoranu, Metro, obilaznice i drugo, što treba da finansiraju svi građani Srbije, koji do Beograda zbog siromaštva ne mogu ni da dođu- za Niš se ni izmeštanje železničke pruge iz centra grada ne predviđa, a o nacionalnim projektima za čitav jug Srbije u rebalansu nema ni slova.

Odumiranje, socijalna i demografska katastrofa na jugu Srbije, koji je po poslednjem popisu izgubio 40.000 ljudi, dok se broj Šiptara povećao dva puta, za vlast nisu prioritet izmena u budžetu za ulaganja i smanjenje najvećih.

Pored dvadesetak amandmana na rebalans budžeta, kojim se traži preusmeravanje sredstava Poslanička grupa “Dveri” predložila je povećanje penzija od 15 posto za više od milion penzionera koji primaju penzije ispod prosečnih od 33.247 dinara, dok je za sve ostale penzionere predviđa povećanje od 9 posto.