Letnja bašta  „Naša Vlasina“ je krajnje neobičan restoran. Nalazi se u samom Vlasotincu, ali u potpuno prirodnom  okruženju rečne obale, između dva kupališta. Prve kuće su 50-ak metara ispred vas, a pored je reka, pesak i šuma kao da ste kilometrima udaljeni od grada.

Iskoristili smo vreli letnji dan da razgovaramo sa Jovanom Stankovićem, mladim pravnikom, koji  na vojničkom odsustvu pomaže porodici oko vođenja restorana.

Jovan nam je najpre objasnio kako je njegov otac Pavle došao na ideju da otvori Letnju baštu „Naša Vlasina“.

„Moj otac je nakon više od 20 godina rada sa brzom hranom u centru Vlasotinca rešio da promeni lokaciju i način poslovanja. Ideja se rodila nekako spontano. Prvo smo 2015. godine kupili plac na levoj obali Vlasine, između kupališta Ploča i Pukli kamen. Napravili smo jedan objekat gde su nam dolazili prijatelji da se družimo. Pošto smo se mnogo lepo provodili, pomislili smo da bismo to mogli da ponudimo i drugima. U narednih pet godina smo kupovali još zemljišta, dalje raščišćavali teren i gradili objekte da bismo 2020. otvorili „Našu Vlasinu“. Sve smo uradili samostalno bez ikakvih kredita ili pomoći države. Otac je šef kuhinje, ali svi smo uključeni, tako da je ovo jedna porodična firma. Dolaze nam gosti iz svih delova Srbije, onda iz Bugarske i Makedonije, a ima mnogo naših ljudi koji rade u inostranstvu i svakog leta nas posećuju. Radimo okvirno od aprila do oktobra svakog dana od podne do ponoći, naravno najviše leti, a sve zavisi i od vremenskih prilika“, objašnjava mladi Stanković.

Uživali smo u pilećim krilcima, koji su spremani po receptu Jovanovog oca, ali smo primetili da nema u ponudi brze hrane.

„Оtac se zasitio brze hrane i rekao je da toga neće nikad biti kod nas. To su naši gosti naučili i više nam ne traže. Imamo dobru ponudu ribe kako one koju sami gajimo u bazenu ispred nas, tako i one koju nabavljamo iz ribnjaka u okolini.  U planu je proširenje kapaciteta, jer hoćemo da radimo tokom cele godine, pa tako da će biti i bogatiji „zimski jelovnik“, ali samo ono što je vezano za srpsku tradicionalnu kuhinju“, kazao je Jovan.

Do restorana može se doći kolima iz pravca Manastirišta, ali i od Starog groblja Stazom zdravlja, gde vas očekuje prostrani  parking. Međutim, najkraći je put kada se pregazi Vlasina dubine oko 20 cm kod kupališta Ploča.

„Svesni smo da imamo problem dolaska iz pravca grada kad nije sezona kupanja. Najbolje bi bilo da se izgradi most za pešake,  ali zato nam treba pomoć šire društvene zajednice. Mi dosad nismo uzeli ni dinar kredita niti bilo kakve pomoći od države ili opštine. Taj drveni mostić nije samo naša potreba već potreba svih Vlasotinčana i njegovih gostiju. Zamislite kako bi bila lepa šetnja od Starog groblja Stazom zdravlja do Puklog kamena, a onda mostićem se pređe Vlasina, pa se šetalištem uz reku spusti do brane i keja. Pravili smo put koji svi koriste, pomogli smo da oživi Stranje, za koje je retko ko znao van Vlasotinca. Stalno održavamo sami oko kilometar obale Vlasine. Kad je bila poplava preko 300 kolica peska smo dovukli kako bismo vratili sve u prvobitno stanje. Da se razumemo, mi smo zadovoljni poslovanjem i bez toga, ali svakako bi bilo bolje za sve da se uradi jedan mostić“, poručuje Stanković.

Na kraju naš sagovornik je nešto malo otkrio o planovima za budućnost, ali tek toliko da naslutimo, da ne čuje đavo, što bi rekao naš narod.

„Prvo smo kupili zemljište od 15 ari, a sada smo došli do 35 ari, tako da ćemo u budućnosti obogatiti ponudu, proširiti kapacitete, a u skladu sa tim i zaposliti ljude. Mada je život nepredvidljiv, ali čovek ima potrebu da se nada. Zanimljivo da je korona uticala pozitivno na nas, ne zato što smo bili zaraženi, nego što smo tada imali ogromnu posetu, jer je naš kompleks najvećim delom na otvorenom. U samom Vlasotincu nema ugostiteljskog objekta koji se većom dužinom prostire uz samu obalu Vlasine“, zaključuje Jovan Stanković, koji vas očekuje svakog dan od podne do ponoći.

Na odlasku smo sreli bračni par iz Holandije, koji svakog leta dolazi u „Našu Vlasinu“. Sanja sa suprugom Holanđaninom redovno avgust provodi u zavičaju. Inače, ona je ćerka dr Miše Manića,  koji je svojevremeno osnovao oftamologiju u Leskovcu.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.