LESKOVAC – Porodici Valentina Kocića su posleratne vlasti oduzele ogromnu imovinu, ali jedino što je mogao da potvrdi kao nasledstvo je lokal u Leskovcu od 53 kvadrata u koji ne može da uđe zbog opstrukcije države.

“Država mi ponovo otima i oduzima jednom već otetu imovinu i sve to legalnim putem zbog nevažnih formalnosti”, priča Kocić ispred spornog lokala na Niškoj ulici u zanatskom delu Leskovca u kome je njegov deda držao krojačku radnju.

Radnja je nacionalizovana krajem 1958. godine, a troje naslednika je podnelo zahteve za povraćaj imovine u važećem zakonskom roku.

“Stric je samostalno podneo zahtev, a ja sam u svoje i sestrino ime podneo zahtev za povraćaj na osnovu prethodno potpisanog međusobnog ugovora, koji sam dostavio uz zahtev, a sve po instrukcijama upućenih lica u leskovačkoj pošti. Agencija za restituciju nije, međutim, prihavatila ugovor između mene i sestre, pa je njena trećina još u vlasništvu države, zbog čega ne možemo da preuzmemo svoju dedovinu”, jada se ovaj Leskovčanin koji sa suprugom i troje dece živu i nemaštini.

Kocićevi preci, baka Jelica rodom iz Niša i deda Nikola iz stare leskovačke porodice imali su velike poljoprivredne posede u dva grada, mlinove, krojačnice i tkačnice. Umrli su kao siromasi, u kući koju je kasnih osamdesetih Nikola kupio od dobitka na lutriji.

Valentin Kocić i njegova supruga su bez posla, a dvoje od troje njihove dece su na fakultetima. Na pitanje od čega žive, Valentin, kome suze stoje na ivicama očiju, kaže: Od ničega, od vazduha.

Uprkos spornom delu, planira da 16. maja, kada zakupcu lokala kod gradskog preduzeća Dom ističe ugovor, preuzme lokal i naknadno pokuša da postigne dogovor s Agencijom za restituciju.

Milica Ivanović