Mi, nastavnici Prve niške gimnazije „Stevan Sremacˮ, obraćamo se kao zajednica koja ne odustaje od svoje moralne i profesionalne dužnosti. U vremenu u kome je društvo duboko uzdrmano, kada se istina guši, a hrabrost kažnjava, mi stojimo uz svoje učenike, bivše i sadašnje, uz vrednosti u koje verujemo i uz misiju obrazovanja koja nam je poverena, saopšteno je iz Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, koje i u nastavku prenosimo u celini.

Obustava nastave nije bila lak izbor. Svesni smo da ovaj vid borbe nije popularan. To je bio poslednji instrument koji je ostao u rukama onih koji odbijaju da ćute. Ne protestujemo protiv znanja, već protiv zaborava.

Ne uskraćujemo nastavu, već insistiramo na tome da obrazovanje ne sme da bude lišeno smisla i svesti o svetu u kome živimo. I da budemo jasni, mi želimo da se vratimo u učionice, ali ne pod pritiskom i ne po cenu prećutkivanja tragedije.

U javnosti se često pojavljuje pitanje: „Šta je sa decom?ˮ i implicitna optužba da su nastavnici neodgovorni jer se nastava ne odvija u uobičajenom obliku. Zato je važno da se gimnazija, kao obrazovna ustanova, jasno obrati i razjasni – nastavnici nisu napustili svoju dužnost, već su je uzdigli na viši nivo.

Ozbiljno gimnazijsko obrazovanje nije puka isporuka gradiva – ono je proces sazrevanja, formiranja mišljenja i građenja ličnosti. To se postiže hrabrošću, posvećenošću i integritetom.

Suočavamo se sa optužbama da će zbog nas učenici biti uskraćeni za obrazovanje? Međutim, svi koji iole poznaju gimnazijsko obrazovanje danas znaju da ono više nije zasnovano na obimu obrađenog gradiva, već na ishodima učenja, onome što učenik ume da primeni, razume i kritički proceni. Ako ikada možemo reći da su ishodi ostvareni – to je sada.

Nastavni programi svih predmeta obavezuju nastavnike da razvijaju i međupredmetne kompetencije, odnosno znanja i veštine koje učenici treba da koriste u svim sferama života, u školi, ali i van nje.

Upravo sada naši učenici, učešćem u plenumima, blokadi, javnim govorima i akcijama, razvijaju ključne međupredmetne kompetencije: uče da komuniciraju jasno, argumentovano i s poštovanjem, preuzimaju odgovornost za svoj glas i postupke, organizuju se u grupe i donose zajedničke odluke, što znači da uče timski rad, pokazuju preduzimljivost i inicijativu, koju ne nameću odrasli, umeju da koriste digitalne alate za organizovanje i informisanje, razvijaju kritičko mišljenje, prepoznajući propagandu, stereotipe i neistine u javnom prostoru, a pre svega – pokazuju saosećanje, etički stav i odgovornost prema zajednici. To je obrazovanje u praksi, to su ishodi koji su živi.

A u gimnazijama u kojima se danas, po svaku cenu, simulira nastava otvoreno se postavlja pitanje da li je ikada i postojalo razumevanje pojma „ishoda učenjaˮ ili „međupredmetnih kompetencijaˮ, ili su – za razliku od svojih učenika – još uvek u 20. veku.

Uveravamo sve roditelje da učenici neće biti oštećeni, da ćemo, kao i uvek, učiniti sve da školska godina bude završena.

Odbacujemo površni privid nastave koji se, pod pritiskom i u žurbi, u mnogim školama naziva „povratkom u normaluˮ. Ta normalnost je lažna i nemoguća do kraja ove školske godine.

Da zaključimo, obustava nastave nije izraz našeg nemara. Naprotiv, to je čin profesionalne savesti, moralnog stava i građanske odgovornosti.

Nastavnici su izabrali teži put – ne iz koristi, već iz uverenja da se deca ne mogu vaspitavati u društvu koje ćuti pred nepravdom.

Nije lako odustati od plate, komfora i sigurnosti, ali je još teže odustati od onoga u šta veruješ. Nastavnici naše škole izabrali su da ne okreću glavu. Naš zajednički stav ostaje jasan: mi smo nastavnici koji veruju u svoje đake. I zato smo uz njih.