Nataša Milosavljević iz Vlasotinca je žena koja iza sebe ima završen Medicinski fakultet u Nišu, specijalizaciju fizijatrije sa bogatom i zavidnom karijerom, majka je dvoje dece. Žena čiji je život ispunjen uspehom, upornošću i odgovornošću. Ipak, svojim najvećim uspehom smatra to što je sa svojim suprugom uz puno ljubavi podigla sinove u dobre i uspešne ljude.

Da je za ovaj uspeh potrebna velika upornost i unutrašnji pokretač, govori i to da je Nataša u isto vreme radila kao lekar opšte prakse u seoskim ambulantama i upisala specijalizaciju o svom trošku, dok je njen stariji sin bio mali.

„Put kroz specijalizaciju je bio težak, upisala sam je o svom trošku. Radila sam i u isto vreme išla na specijalizaciju ili obrnuto. Tada sam to mogla. Bila sam mlada i znala sam da nema nazad i da moram“, prisećala se Nataša za Jugmediu prvih radnih dana uz osmeh na licu.

Kada je rodila drugog sina, koji je krenuo njenim stopama i sada već student na Medicinskom fakultetu u Nišu, ova hrabra žena je nakon tri meseca od njegovog rođenja krenula da radi, jer se, kako kaže, u to vreme teško dolazilo do posla.

Sa 33. godine je postala najmlađi spesijalista, ali tada u Domu zdravlja u Vlasotincu nije postojala služba. Tadašnji direktor je, po njenim rečima, imao sluha za to, te je ubrzo i otvorena Služba fizijatrije i rehabilitacije – zahvaljujući Nataši.

„Aparate smo dobili od donacije iz Beograda. Morala sam stalno da radim da bismo opravdali postojanje te službe, jer smo tada imali samo tri fizioterapeuta, a sada Dom zdravlja u Vlasotincu ima 10 fizioterapeuta“.

Kroz skoro 25 godina radnog staža Nataša je prošla sve službe, a početkom 2025. godine je postala direktorica Doma zdravlja u Vlasotincu, ali i dalje neumorno radi kao fizijatar.

„Još uvek radim kao fizijatar i primam pacijente. Uživam dok radim, meni je to zadovoljstvo. To me i ispunjava. Kolege me pitaju kako izdržavam da radim tako, ali smatram da sam kao lekar prvenstveno potrebna pacijentima“.

Nataša je treća direktorica ove zdravstvene ustanove. Pre nje su takođe bile žene na funkciji, a na pitanje Jugmedie da li postoji animozitet muškaraca prema njima od strane muških kolega, Nataša je odmah odgovorila da ne postoji, kao i da su kolege više za to da žene vode ustanovu.

„Sve tri smo imale punu podršku od strane muških kolega i ženskih, i tako je i dan dans“, naglašava sa ponosom.

Inače, u Domu zdravlja načelnice svih odeljenja su žene, samo su šef voznog parka i šef službe kućnog lečenja muškarci, a kada se sazove kolegijum Nataša kroz osme kaže da izgleda mnogo lepo.

Kako kombinujete da ste kući žena i majka, a u Domu zdravlja jedna od najodgovornijih?

„Ja sam mogu da kažem prva u nizu, ništa više, prva među jednakima. Apsolutno ne želim sebe da favorizujem jer ovde ima dobrih lekara, ima dobrih doktorica koje isto mogu da budu na mom mestu. Sve je to promenljiva funkcija. Svako treba da se oproba, i svako treba da vidi.  Mnogo je odgovorno i zahtevno i mnogo trebaš sebe da daješ. Ja i dalje ostajem – Nataša. Kod kuće sam domaćica i majka“.

Šta biste poručili mladima? Kako da krenu napred? Da li se trud isplati u današnje vreme i šta je ono što bi trebalo da rade? I na kraju koji biste im topli savet dali, možda baš onaj koji biste voleli da ste vi čuli kada ste bili mlađi i u svom najvećem usponu?

„Iskreno mislim da, bez obzira na sve, fakultet ne završavaju „najpametniji“, nego najuporniji. I stojim iza toga. Upornost, upornost, upornost. Ljudi nikada ne treba da posustanu, ni kada je teško, ni kada izgleda da nema izlaza. Svesni smo svi u kakvom vremenu živimo i šta se sve dešava oko nas, ali ako imaš svoj cilj i svoju želju treba da ih slediš“.

Uz osmeh i toplinu dodala je da će na tom putu biti i uspona i padova, ali da moraju da budu uporni i dosledni sebi.

„Mladima bih poručila i da više čitaju. Mi smo bili generacija koja je puno čitala. Danas, kad ponovo uzmem „Anu Karenjinu“ ili neko delo koje sam čitala još u srednjoj, doživljavam ga potpuno drugačije. Čitanje gradi čoveka, širi vidike i menja pogled na svet. Danas je sve dostupno na telefonu, ali upravo zato treba još više misliti svojom glavom. Ne treba probleme gurati pod tepih, treba se suočiti s njima. Većina problema je rešiva. Sve ostalo u životu se reši. Ništa nije vredno tvog zdravlja i unutrašnjeg mira. Sve dođe na svoje mesto“.

Budućim majka je poručila da kada jednog dana postanu majke, da će to biti najveći uspeh u životu, da sve ostalo pada u vodu kada dete kaže: „Mama, treba mi nešto“, i dodala da je to nešto što se oseća i ne objašnjava.

Intervju završavamo uz Natašine reči da je na svetu najvažniji mir, spokoj, zdravlje, upornost i odgovornost.

„I onda sve dođe onda kada se najmanje nadaš. Život se menja u trenutku. Danas jesi, sutra nisi. Nekad se neko razboli, nekad se desi nešto nepredviđeno. Život je borba, i treba da se boriš, ali ne smeš da izgubiš sebe u toj borbi. Kada jednog dana postanem baka, naravno da će to postati jedan od prioriteta, ali neću moći da se dajem u toj meri kao sada. Porodica i deca su na prvom mestu iznad svega“, poručila je Nataša.