Stotinak meštana iz 40 kuća u Čačanskoj ulici u Leskovcu nakon svake veće kiše grca u blatu i vodi, nema rešeno pitanje kanalizacije iako su rešeni da plate, a deca, koje ovde ima za celo obdanište, noću ne smeju da izađu iz kuća jer nema uličnog osvetljenja.

Kako se zimi dovijaju do škole, prava je umetnost i cirkuska akrobatika, jer mališani gaze blato do kolena pre nego sednu u đačke klupe.

„Mi ne tražimo mnogo. Ne mora asfalt ako ne može, i ako nije po planu. Samo neka posipaju ovaj naš put kako bi mogli normalno da funkcionišemo, a ne da u ribarskim čizmama odlazimo na posao u 21. veku. Ne tražimo zlato i dijamante. Samo šljunak… Ako može“, kaže nam Leskovčanin Dragan Jović koji se sa svojom porodicom bori za normalne uslove života.

Inače, ova ulica je od strateškog značaja za grad Leskovac jer njome vodi jedini put do kontrolnih bazena gradskog „Vodovoda“ u Rudaru na kojima radnici ovog javnog preduzeća čak tri puta dnevno proveravaju kvalitet vode koju pije preko 100.000 potrošača.

„Ovo je zapravo stari vojni put. Jako bitan za sve nas. Ali izgleda da postoje ljudi u lokalnoj samoupravi kojima to nije bitno, tako da i kada posipaju put, to urade do prve krivine, a mi grcamo u blatu“, navode stanovnici iz Čačanske ulice.

Istim putem do svog privatnog azila za pse dolazi i leskovačka humanitarka Dana Del Fara koja brine o stotinak napuštenih i pasa lutalica.

„Zimi jedino čamcem mogu da dođem do azila. Ali šta ću… Snalazim se kako znam i umem. Ne mogu da dozvolim da te jadne životinje pomru od gladi“, ističe ona.

Veliki problem u ovom delu Ohridskog naselja je i nerešeno pitanje kanalizacije.

„Svi imamo septičke jame. Ako se budu izlile, potrovaćemo se svi. Iako smo voljni da platimo da nam je priključe, u gradskoj direkciji nas redovno odbijaju“, tvrdi dvadesetosmogodišnja Jovana, majka troje male dece.

Kao poslednju alternativu i eventualni mogući „spas“ i rešenje infrastukturnih problema, meštani ovog dela Leskovca vide u tome da se „otcepe“ od Radničkog naselja i formiraju svoju Mesnu zajednicu Ohridsko naselje“.

„Možda tako uspemo da izboksujemo bar šljunak“, zaključuje jedan dvadesetogodišnjak iz Čačanske ulice.

Dragan Marinković