Vranje, ponedeljak,16. mart, dan posle uvođenja vanredne situacije u zemlji zbog suzbijanja širenja korone virusa. Zubato martovsko sunce obasjalo grad. Na ulicama malo automobila. Otvorene gotovo sve radnje. U cilju zaštite od korone, kvake na pojedinim prodavnicama bile su umotane krpom. Po ustaljenoj navici prodavačice ispijaju jutarnju kafu ispred vrata svojih prodvnica. Na njihovim licima titraju usiljeni osmesi.

Ispred vrata jedne od ovdašnjih banaka red. Obezbeđenje u prostrije banke pušta jedno po jedno lice. U susednoj banci je, međutim, situacija bila drugačija. Petanestak ljudi, mahom starijih, je ispred šaltera strpljivo čekalo da završi poslove zbog kojih su došli. Izmeđi njih nema propisanog razmaka. Niko od njih ne nosi masku. Ne nose je ni zaposleni na šalterima.Svi rade bez rukavica. Jedna od žena koja stoji u red sve vreme krajičkom kragne pokriva usta. Videći valjda, na koji način se ova žena štiti od virusa i druge dve žene koje stoje iza nje, kao po komandi, navlače svoje kragne na usta. Jednoj od njih, kragna je prekratka i ne uspeva da pokrije usta. Ona, međutim, ne odustaje od pokušaja da se zaštiti na takav način i dalje je uporno navlači. Radnici se trude da raščiste gužvu, podsećajući građane da mogu novac da podignu i na bankomatu ali ne uspevaju jer se ispostavilo da niko do njih ne koristi ovu mašinu za podizanje novca.

Iznerviran tom činjenicom ali i postupkom jednog od prisutnih ljudi, jedan šalterski radnik povišenim tonom podseća šeficu da se u prostorije banke nalazi previše ljudi, koji između sebe ne drže propisno rastojanje i da bi trebala nešto da preduzme za zaštitu svojih radnika. Na ovu prozivku šefica odgovori šaljivim tonom da ne može da se izađe na kraj sa starim ljudima i da ovih dana ne može ni sa svojim ocem, koji po nekoliko puta na dan odlazi u prodavnicu po namirnice.

Daleko opuštenija atmosfera vladala je u kafićima, gde su mnogi Vranjanci ,u društvu standardnih prijatelja, ispijali svoju jutarnju kafu.Vlasnici nekih kafića su, međutim, svoja vrata za goste zatvorili sve dok traje vanredna situacija u zemlji. Za razliku od tekstilnih i prodavnica obuće, u prehrambenim je bilo kupaca. Ispred najprometnijeg marketa u centru grada, gde se snabdevaju skoro svi žitelji Vranja, red. Obezbeđenje ne dozvoljava da u objektu bude više o pedeset ljudi. Svaki građanin koji uđe u ovaj market obavezno izađe sa više artikala nego što mu je potrebno. Svi govore u glas:“Neka se nađe, zlu ne trebalo!“.

Robe u ovom marketu ima dovoljno uprkos povećanoj potražnji. Na rafovima ima dovoljno toalet papira i sredstava za higijenu.Kupci se isključivo odlučuju za kupovinu jeftinijih artikala, one skuplje ne uzimaju i ti rafovi su dupke puni.Najtraženiji artikal u ovom gradu je, trenutno kvasac i njega nema ni u ovom marketu.

Mnogi koji su pazarili u ovom marketu požurili su prema autobuskoj stanici da što pre uhvate prevoz do svog odredišta. Autobusi dolaze polako jedan za drugim. Putnici vide da ni jedan šofer ne nosi masku i rukavice. Dok ulaze u utobus šale se na njihov ali i na svoj račun. U jednom od njih na radiju se muzika čula tako loše da mnogi povikaše šoferu da  ga namesti bolje kako bi čuli najnovije vesti o tome dokle je sve korona virs stigao. Na njhov zahtev šofer im samo kratko dobaci:“ Ne može da se namesti. Od sabajle je takv!“. „Naravno da ne može i njega zarazila korona“, odgovori mu u šali jedan od putnika. Na njegovu opasku putnici se slatko nasmejaše, a potom svi utonuše u svoje misli.

Vozač polako pokrenu autobus. Gospođa koja je bila najbliša njemu izvadi iz tašne masku i stade da je stavlja na lice, čije krajeve nikako nije uspevala da pohvata i veže. Videći šta ona radi, putnik iza nje izvadi bočicu iz džepa i ubrizga na ruke neku tečnost. Ohrabreni onim što su učinili za svoju zaštitu ovo dvoje putnika prekrstiše ruke i zavališe se udobnije u svoja sedišta.