EMIGRIRANJE… Bavi se premijer time. Eto, nedavno je pomenuo „odliv mozgova“. Pomenuo je i kako je smanjen broj nezaposlenih. Doduše, nije pomenuo da je u isto vreme smanjen i broj zaposlenih, jer svake godine Srbiju napusti preko 30 000 ljudi. Ti „mozgovi“ napuštaju Srbiju, zato što ne mogu da sednu i dogovore se sa „glavom porodice“.

Svake godine se i 30 000 đaka manje upisuje u prvi razred. Ohrabrujemo mlade da započnu privatni biznis, a zaboravili smo da ohrabrujemo mlade na osnivanje porodice. U okviru porodice, svaki problem se rešava dogovorom. I glas onog najmanjeg i najmlađeg člana se sasluša i uvaži. Zato što i on sagledava problem iz svoje perspektive. Eto, rijalitiji, kakvi god da su, bar nisu krivi za „odliv mozgova“.

Mediji nisu tu samo da se gledaju i čitaju, već i da se komentarišu. Mediji na jugu Srbije uglavnom nude plastične vesti i ankete bez ozbiljne žive ili onlajn debate. Za mog života, dakle nikad ili skoro nikad, nisam video TV debatu mladih na društvene (pa i političke) teme na jugu Srbije. Nemojte sad o društvenim mrežama. Baba gleda TV. Tačka. Isti je slučaj i sa Kancelarijama za mlade. Kada sam pre 7, 8 godina učestvovao u kreiranju Zakona o mladima i uspostavljanju kancelarija za mlade u okviru Ministarstva za omladinu i sport, nisam mislio da će ih u 2015. biti više od 110, a da će se baviti samo anketama. Govori se o projektima razmene studenata, a Leskovcu fali bar jedan ozbiljan fakultet. Umesto omogućavanja razmene, omogućite perspektivu.

Umesto šarenog naziva „Mladi ambasadori“ i besmislenih aktivnosti, neka projekat pruži više kreativnog i medijskog prostora mladima. Uz svo dužno poštovanje, student iz SAD baš i ne smatra izazovom posetu Višoj poslovnoj školi. Nedovoljno je ozbiljnih obrazovnih institucija na jugu Srbije. Nedovoljno je i kulturno-edukativnog sadržaja. A kad ništa drugo, sem slova, ne možeš da uradiš, onda i treba da sediš ovde i katkad glasno kažeš „DRŽAVA D’URADI NEŠTO“! A možda i da probaš da pomogneš sa makar par slova o rešenjima. Država NE TREBA ništa da čini, jer sve što čini ima za posledicu da ljudi odlaze. Previše je državnog uplitanja. Ona je najveći poslodavac i u mnogo čemu teret. Ako poslujem na tržištu i ako država to tržište reguliše, onda bih rekao da ništa ne treba da čini, već da pusti da tržište odredi cenu i da se skloni, jer uništava one koji funkcionišu u tržišnim uslovima. Država nek’ ostane noćni čuvar, da nas čuva noću, kada spavamo.

Oni koji nisu spremni da zagrizu problem sa debljeg kraja, bolje da ne idu nigde. Ceo svet je u međuvremenu postao skučen, konkurencija je velika, a i Šengen nije više neki Balkanski san. Ako postoji kvalitet u čoveku, on će sigurno doći do površine. U suprotnom, putujte deco, gde god mislite da će vam biti bolje. Samo nemojte da kukate. Lenjima nikad neće biti bolje

Ljubi vas Veliki brat! Miljan Pavlović