Onako zabavan, pun osmeha i lepih manira, Nikola Stanisavljević, svirač na više od dvadeset tradicionalnih narodnih instrumenata, pevač, kompozitor, tekstopisac, zapisivač starih narodnih pesama kupuje svakog sagovornika kad god sa njim započne priču o muzici, a  na jugu Srbije, pogotovo u muzičkom svetu, poznat je i kao Kole car i ovu titulu je dobio od svojih kolega kada su saznali da osmišljava neke nove narodne instrumente na kojima samo on ume da svira.

Ljubav prema muzici, a posebno prema duvačkim instrumentima, Kole je gajio od malena. Prvu frulu dobio je od oca kada je imao samo sedam godina. Njegov otac koji se u to vreme bavio muzikom i odlično svirao frulu i harmoniku odmah je počeo da ga podučava na ovom instrumentu i veoma se iznenadio kada je video kako Nikola, onako mali, vešto barata prstima po otvorima na fruli trudeći se da na njoj izvuče tačne tonove melodije koju je svirao.

Zbog ovakvog svog umeća on je veoma brzo stekao popularnost među svojim vršnjacima. U narodu je postao još popularniji kada se zamomčio i počeo na seoskim zabavama da svira sa svojim bendom. Sve češće je učestvovao na takmičenjima frulaša gde je osvajao značajne nagrade i gde su ga zapazili mnogi znameniti ljudi iz sveta muzike koji su se divili njegovom talentu.

“Note vrlo malo poznajem. Apsolutni sam sluhista.Toliko imam istančan sluh za muziku da zadatu temu mogu gotovo bez greške da odsviram. To sam više puta demonstrirao pred muzičkim stručnjacima u emisiji “Ja imam talenat” i “Šljivik”, priča Nikola.

Gotovo sve instrumente na kojima zna da svira on ima u svom vlasništvu i na njima neprestano vežba. Otuda se, kada nije na nastupima iz njegove kuće veoma često začuju umilni zvuci gajda, duduka, okarine od zemljane gline, kavala, ćemana, zurle, tapana, šupeljke, dvojnice, flikole… na kojima svira mahom stare već zaboravljene pesme koje su se pevale u njegovom kraju, a koje je on zapisao i sačuvao od zaborava.

“Sve te pesme nekada su se pevale na seoskim slavama i saborima koje sam redovno posećivao. Osim što sam ih zapisivao od izvođača sam ujedno i učio kako se svira na nekom tradicionalnom instrumentu.Svi ti ljudi su bili radi da mi pokažu kako se sviraju ti instrumenti i bili strpljivi kada sam zapisivao reči pesme koja me je zanimala. Zato i sada kada izvodim na nastupima pesme pod nazivom “Kitiče dadiče, ne mi lži brata.”, “Altno, kadno mori.”, “Kiče mi pade, bre veliče.”, mogu da se setim kada sam ih, od koga čuo i naučio”, priča Nikola.

Sam pravi narodne instrumente

Od ovih ljudi naučio je i kako se prave pojedini instrumenti. Tako recimo kada treba da napravi gajde uvek se potrudi da dođe do kvalitetne kozje ili ovčje kože. Sviraljku pravi isključivo od volovskih rogova koje pre nego ih montira na instrument dobro iskuva, a za pisak uvek koristi trsku.

Tokom svoje bogate muzičke karijere Nikola se oprobao i kao koreograf. Koreografiju igara iz Pčinje koju je on napravio i danas na svojim nastupima izvode članovi Folklornog ansambla “Kolo”.Popularni Kole car je igrama iz Pčinje podučavao i članove Folklornog ansambla “Pervaz” u svom rodnom Trgovištu i pred svaki nastup obezbeđivao ih ih narodnom nošnjom. Sve što je uradio na polju muzike Koleta čini posebno srećnim. Svoju bogatu karijeru krunisao je snimljenim CD- deom na kome se pojavio i kao tekstopisac i najvišim priznanjem koje Opština Trgovište dodeljuje povodom 15. septembra dana oslobođenja u Drugom svetskom ratu.