Da li u Srbiji ima slobode medija, zašto smo, prema Svetskom indeksu slobode medija za 2023. godinu svrstani u “probematične države”, zašto i kako je Srbija u odnosu na prethodnu godinu doživela najveći pad među zemljama članicama Evropske unije i Balkana za čak 12 mesta i kako bi u Leskovcu ocenili slobodu medija odgovorili su nam novinar i dopisnik Radio televizije Srbije iz Jablaničkog okruga Srđan Conić i glavna i odgovorna urednica Regionalnog informativnog portala Jugmedia Milica Ivanović.

“Da si me pitala recimo pre 20 godina onda bi mogli da govorimo o nezavisnom novinarstvu, slobodi medija na Zapadu, o tome da mi to moramo da prihvatimo da bismo shvatili šta je u stvari misija novinarstva. Da si me pitala pre 10 godina u svetlu tog nezavisnog novinarstva koje je suštinski vrlo relativna stvar morali bi da govorimo o u smislu tranzicija medijskih kuća, šta smo dobili šta smo izgubili, gde su novinari po egzistencijalnom pitanju a ovo vreme danas je uslovljeno pre svega, moramo da se osvrnemo na veliku tragediju koja nas je zadesila i kao državu, društvo i narod i odgovor na to pitanje je vrlo kompleksan jer mi danas imamo pre svega korporativno novinarstvo”, ocenio je Conić u emisiji Jugmedie.

Šta tačno podrazumeva pod korporativnom novinarstvom, objasnio je da to nije fabričko novinarstvo, već da praktično nema razlike u izveštavanju od najpoznatijih svetskih medija i portala do lokalnog nivoa.

“Došli smo do kraja do ivice ponora, mi smo već kao društvo prešli crvenu liniju, samim tim i ova profesija koja je izuzetno značajna i važna za jednu državu i jedan narod, bukvalno ne postoji, ja sada ne mogu da kažem srpsko novinarstvo ili leskovačko, suštinski svi su ukanaleni, sve se po jednom obrascu radi, pa onda šta će ti čovek”, aludirajući na najavu jedne televizije da će voditelje zameniti roboti.

Conić je istakao da kada si u korporativnom svetu pripadaš toj korporaciji i da onda nema porodice, nema države, nema naroda “jer sve je interes ali interes korporativa”.

“jedini spas je da se sprsko novinarstvo, pa samim tim i leskovačko novinarstvo vrati tradiciji a tradicija nam je bogata i imamo na šta da se ugledamo”, smatra Srđan Conić.

Glavna i odgovorna urednica portala Jugmedia Milica Ivanović na isto pitanje odgovorila je da kao novinar ali i kao urednik, ne oseća da je ovo pre svega korporativno novinarstvo.

“Ja sam individua, novinar koji je izgradio svoj stil tokom decenija koji negujem da li je on dobar ili ne to može drugi da kaže. Trudim se da ostanem svoja, da mi vodilja u novinarstvu bude ono staro dobro novinarstvo gde nećemo ličiti svi jedni na druge, gde nećemo ličiti na robote, robotsko novinarstvo a što se robota tiče daleko su lokalni mediji od robotike, budući da smo vrlo siromašne kuće bar kada govorim o Jugmedii, sa malim kadrovskim potencijalom”, kazala je Ivanovićeva.

Što se slobode medija tiče u Jablaničkom okrugu, Ivanovićeva je istakla da bi mnogi rekli, a da je ona sama o tome čak i pisala, da je ovde velika sloboda medija.

“Mnogi se rukovode time što na događajima vide veliki broj kamera, pa čak ponekad i kameru RTS a to su uglavnom opozicioni skupovi i budu iznenađeni, pa čak iako znajući kakvo je novinarstvo u Jablaničkom okrugu, čak i lokalni lideri nam odaju počast i kažu “bravo” za leskovačke novinare, bravo za novinare u Jablaničkom okrugu, mada je najveći deo od 18 medija koliko nas ima, čak i oni nam odaju počast na hrabrosti a naša hrabrost je samo u tome odemo da propratimo jedan opozicioni događaj i prenese svako na svoj način”, kazala je Milica.

Kako je dodala, neko izbegne one tačke koje su nezgodne za vlast, drugi pokušava da izvuče najbitinije delove kako on smatra i najvažnije prošeta kroz celu tu konferenciju i uglavnom se to opoziciono izveštavanje svodi na prerađivanje saopštenja i izveštavanje sa pres konferencija.

“Za mene je novinarstvo pre svega ljubav jedno veliko polje u kome možeš da istražuješ, razvijaš svoje talente, novinarstvo nisu samo vesti, novinarstvo nisu samo izveštaji, novinarstvo je i lepa pisana reč kroz reportažu, lični stav, novinarstvo je i istraživanje koga je nažalost, u Jablaničkom okrugu u medijima sve manje, prvo zbog toga što su učestali dnevni događaji a sve, radi se o dnevno informativnim medijima pa je tako naš fokus dnevna informacija, pa se tako za istraživačko novinarstvo, naročito zbog projektnog sufinansiranja ima malo vremena”, naglasila je.

Šta su još rekli o stanju slobode medija, projektnom sufinansiranju, da li su se kao novinari susreli sa bilo kakvim pritiscima, cenzurom ili možda autocenuzurom prilikom odabira tema o kojima su izveštavali ili načina na koji ste izveštavali, kako bi izbegli suočavanje sa mogućom represijom i kako su se borili protiv toga i kada bi ponovo mogli da vrate vreme da li bi novinarstvo bilo njihov izbor poslušajte u našoj emisiji.