Selo Donje Stopanje, zgusnuto i smešteno u plodnoj i zelenoj leskovačkoj kotlini ima jedan od najlepših geografskih položaja, a njegova prednost trebala bi da bude što je samo na dva kilometra od poslednjih kuća urubanog dela grada, odnosno, kvarta Dubočice.
No, ako širokom zaobilaznicom oko Leskovca krenete desno prema ovom selu, tu već pri malo višim temperaturama osetite u naletima neprijatan miris, koji dolazi iz pravca ovog sela sa 971 stanovnikom. Sa približavanjem selu po putu sa zakrpama i rupama, taj neprijatan miris se povećava, a kada se izađe iz automobila doživi se šok od smrada.
Kao i iz ostalih i iz ovog sela mladi odlaze van zemlje, ali raritet je da se u centar sela doselio jedan Nemac i kupio kuću u kojoj boravi tokom leta.
Celo selo je ispresecano kanalima za odvod atmosferske i drugih voda, ali ti kanali crni su kao katran jer se u njima izliva i veći deo kanalizacija, s obzirom da ovo selo nema kanalizacionu mrežu.
Ekipa Jugmedie bila je u danu sa temperaturom preko 20 stepeni.
„Dođite da vidite kako je tokom leta. Od smrada se bukvalno gušimo“, pričaju Elena, Blagica i Verica na samom ulazu u selo.
Ova kišnica i kanalizacija ulivaju se u reku Jablanicu, čije su obale prepune deponija, pa se i otuda šire neprijatni mirisi, a deo odlazi u bunare jer se oni ne koriste od kada je ranije selo dobilo gradsku vodu, objašnjavaju.
„Obećavaju tu kanalizaciju još od 2016. godine i nikako da stigne“, pričaju potom Dalibor Mitić i Ilija Đorđević sa još dvojicom muškaraca, koje smo zatekli u hladu preko puta jedne od dve prodavnice.
Ovde se, inače, živi mirno i sporo, kao nekada. Na ulazu u selo bele se polja folija sa ranim povrćem. Meštani se bave i drugim poljoprivrednim kulturama. Nešto od toga završi na leskovačkim pijacama, ali se ovdašnji poljoprivrednici ne ubrajaju u red velikih proizvođača. Ovde se, pričaju meštani, ne gaje više goveda, ni ovce, ni koze, retko i svinje.
„Mnogi sada odavde rade po leskovačkim fabrikama, autobusi ih odvoze i dovoze“, pričaju dve žene dok gledamo kako jedan od takvih autobusa diže ogromnu prašinu po neasfaltiranoj ulici.
Put od Leskovca do Donjeg Stopanja asfaltiran je samo na početku, od puteva u samom selu samo deo glavne Ulice Cara Lazara koja vodi kroz selo do brda, tamo gde se prostiru vinogradi Milenijum tima. Asfaltirana je nedavno i ulica koja spaja ovo selo i Vinarce i koja vodi pored stadiona.
„Ova ulica je najstrašnija. Bolje da je nisu posipali ne znam čime već, ali saobraćaj je frekventan, prolaze teški kamioni pa smo u oblacima prašine“, priča žena koja živi pored glavne ulice što vodi pravo do vinogorja, dok ubrzano skuplja veš iz dvorišta i tvrdi da i sami meštani daju novac za nasipanje puta.
Ipak, nada se da će ova ulica biti u celosti asfaltirana, baš zbog ovog beogradskog preduzeća u kome radi desetak meštana i iz Donjeg Stopanja.
Gradski čelnici kažu da će Donje Stopanje dobiti kanalizaciju preko projekta „Čista Srbija“, te da se trenutno radi projektna dokumentacija.
Crkva iz 18.veka na ulazu u selo, odnosno Hram prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca i Hram Uspenja Presvete Bogorodice, ali i fudbalski stadion jedina su mesta gde se okuplalju i mladi i stari, jer ovde nema ni četvorazredne škole, ni Dom kulture, nema ni kafića.
„Imamo zgradu mesne zajednice, ali nemamo zborove. Štaviše, ja ne vidim da tamo neko ulazi i izlazi. Stalno je svetlo ugašeno. Mi se okupljamo u crkvi jer je dvorište lepo i uživamo u njenoj lepoti, ali se na stadionu okupimo i uglavnom pričamo o FK Plantaži, a usput čujemo šta ima novo po selu, izjadamo se i odemo“, pričaju trojica sagovornika dok ispijaju hladno pivo ispred prodavnice.
Na pitanje kako se živi, svi odgovaraju – nikako.
„Mi smo na samo dva kilometra od Leskovca i logično bi bilo da živimo, ako ne kao u gradu, ono da imamo, makar, mnogo bolje uslove što se tiče infrastrukture, ali kao da je na nas zaboravljeno“, priča Ilija Đorđević, penzioner sa 26.000 dinara.
Ljut je na trenutne gradske čelnike, ali, iako ga ne pitamo, počinje priču o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
„Dao mi je penziju“, kaže.
Gledamo i pitamo ga da li je radio?
„Radio sam krvavo kao varilac“, odgovara.
„Pa kako Vam je onda Vučić dao penziju?“, opet pitamo u čudu.
„Dao mi je, on mi je sve dao. Omogućio mi je da imam i ljubavnicu“, priča.
Prekidamo ga jer razgovor postaje neumesan, pa podsećamo da se koji minut ranije žalio da mu je penzija mala, da su ulice neasfaltirane i da su svi zaboravili na njegovo rodno selo.
„Ma, biće, pa ne može on svuda da stigne“, odgovara.
Inače, u ovom selu živi veliki broj neoženjenih, među njima i oni koji su prevalili pedesetu godinu.
„Našao sam jednu dobru devojku iz Leskovca, ali čim sam joj predložio da živimo u Donjem Stopanju“, raskinula je sa mnom, žali se četrdesetogodišnjak.
I kada se pogase kamere i „sklopi knjiga“, pa krene nazad preko krivudavih ulica Donjeg Stopanja prema Leskovcu, isprati vas onaj isti smrad sa kojim ste se susreli daleko pre ulaza u selo, a tokom boravka od nekoliko sati niste uspeli da se naviknete.
Ovaj medijski sadržaj finansiran je od strane Američke ambasade u Beogradu, u okviru Programa malih medijskih granotova, preko Medija i refomr centar Niš.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Covek zivu u selu na 2km od Le,gaca ceo zivot po kanalizaciji koja se izliva na put,od reke su napravili deponiju,ulice pune rupa,do sela plantaza koju je oteo „ON“,penzija mu glavu dajem nije veca od 100e…i on kaze „Vucic mi sve dao…“ Znaci treba opet da nas bombarduju,sankcije,da nas jos ubiju u pojam…jer covek koji misli da ima penziju zahvaljuljucu predsedniku treba doveka da zivi u ovom smradu!
Nisu oni za bolje,ne treba ih zaliti, takvi unazadjju i ovo malo normalnih ljudi u zemlji Srbiji.
Kakvi ste tako i živite.Samo glasajte takve kao što su Vučić Mesko ili Đurović(SPS)živećete i gore jer oni znaju da sa takvima manipulišu.Kakav narod takve i vođe a takav i život.
Možda vam je opet Evropa Nemci Turci Englezi ili neko peti kriv zato što ste vi sirotinja u glavi pa tek onda u džepu.Tunguzija.
Sramota, prvo naselje odmah do grada , nema kanalizaciju , put katastrofa. Zalosno …
Budimo realni postoje i mnogo ne asfatiranih ulica u samom gradu pa i u dubocici… realno stvarno su blizu do grada zsjedno sa vinarce i zalosno da nemaju asfalt i kanalizaciju u ulicama.
Ne samo Donje stopanje isti slučaj i sa Vinarce možda još gore u neke ulice,i u još mnogo sela u okolini Leskovca ista situacija,za onaj stadion što su strpale tolke pare moglo je da se taj problem reši u sva sela u okolini Leskovca,da narod ima stvarno neku korist…
Ne zalim nikog ni jednu jedinu sekundu… Narod je uglavnom prost i krezub (u prenesenom znacenju), lako manipulativan, jer je neobrazovan, polupismen i kako kazr stara izreka – zanje kako je posejao… Ovaj narod i ova zemlja nemaju svetlu buducnost, nikad je nisu ni imali, niti ce je imati… Onaj deo stanovnistva koji to shvata bezi odavde ili salje decu daleko od ove crne zemlje, to je oduvek bilo i bice…
I nisu za bolje, najštrokaviji su ljudi iz prigradskih naselja.
ti koji si dosao iz bucumeta na sanke verovatno si mnogo cistiji.
Retko kad odgovaaram ali sad moram,moje naselje solidarnost je jedno od najlepsih naselja i naselje sa najvecim brojem zelenih povrsina,samo preko 20 lipa,borova,jelki… visine preko 20 metara ima,svi blokovi imaju duple parkove i zelene povrsine…I redovno se odrzaa od strane nadleznih sluzbi.Svaki park ima vise kanti.Znas ko ga najvise prlja vi koji dodjete pa frljate limenke,flase,pikavce,pakovanja od cokolada i griskalica,sve ste polomili klupe,lampione,parkirate u parkovima…Nekada kolima pola metra udjes od 25 stanova 25 te psuje a bar trojica ti ispuste gume.Sami stanari odrzavaju parkove,cvece sade…I onda dodjete vi na na sve to se po***ete.Vi gospoda iz centra npr.Mobilijari za decu,ogradjeni parkovi…Sve ima samo nema kulture.A da imamo i kanadski hrast na cijem izgledu bi i sami kanadjani pozavideli.
Tako je i u Bavkinom Bunibrodu ,gamad sprovela kanalizaciju u stari kanal Tulovske.
Eto seoske atrakcije