Nevenka Balanesković iz Niša upisala je fakultet sa 65 godina. Iako je ova informacija impresivna, na specifičnosti joj daje i činjenica da je Nevenki ovo treći put po redu da sedne u akademsku klupu i to samo iz ljubavi prema jezicima.

Kako piše Telegraf, ona je oduvek uvek volela jezike i uči ih ceo život. Ipak, pamti jednu scenu iz detinjstva koja ju je navela da upiše fakultet po treći put, i to francuski jezik u sedmoj deceniji života.

“Prvo sam diplomirala davne 1977. na Odseku za germanistiku, pa sam onda diplomirala u Nišu na Odseku za anglistiku, a ove godine u junu na Odseku za romanistiku. Postala sam ponovo student sa 65 godina, a 31. oktobra napunila sam 69 godina” ispričala je ova gospođa za Telegraf.

I dan danas pamti situaciju iz osnovne škole koja je bila okidač da u ovim godinama ponovo postane brucoš. Prisetila se, sada smejući se, koliko je plakala kada ju je brat sa francuskog jezika prebacio na nemački. Zbog toga, Nevenka je odlučila da ispuni svoj san i uzme knjigu u ruke.

„Onom ko voli jezike ne treba mu mnogo razloga da želi i uči što više. Učila sam i arapski, ali se ta grupa osula i nismo nastavili dalje. Kada sam otišla u penziju, nastavila sam da radim u privatnoj školi i setila se svoje stare ljubavi, francuskog jezika, kada sam plakala u osnovnoj školi jer me je brat bez pitanja prebacio da učim nemački“, priča Nevenka kako je sve počelo.

Zatim je opet postala zainteresovana za francuski jezik i najpre krenula na kurseve konvezacije, nakon čega je upisala i fakultet.

“Nije bilo to neko znanje s kojim sam došla, ali nisam bila jedina, bilo je mnogo studenata koji dolaze sa oskudnim znanjem jer konkurencija nije velika i onda se malo mučimo, ali lepo je” priseća se ona ne tako davnih događaja.

Takođe, tvrdi da joj je sada bilo najlakše da savlada gradivo, ali i da je imala veliku podršku.

“Čini mi se da naš mozak kasnije sazreva nego naše telo. Čovek postaje zreliji, iskusniji, ozbiljniji i predaniji. Sve to je doprinelo da se potpuno posvetim studiranju i to ozbiljno shvatim. Profesori su me podstakli da počnem da se bavim prevođenjem pesama, što je prilično težak posao. U poslednje dve godine pripremila sam jednu zbirku koja bi bila novo čitanje francuskih i nemačkih klasika” pojasnila je.

Priznaje i da su kolege u klupama uglavnom bile dosta mlađe od nje, ali ni u jednom trenutku nije osetila da je odbacuju ili gledaju na drugačiji način. Kazala je da je imala i jednu koleginicu bliskih godina.

“Svi su bili mladi i korektni. I kolege i profesori. Nisam osetila neki drugačiji tretman. Ono što je interesantno, profesorka kod koje sam išla na časove konverzacije pre fakulteta, ona je takođe odlučila da upiše ponovo fakultet, tako da je sada pri kraju studija nemačkog”, dodaje Nevenka.

Diplomirala je u prvom roku četvrte godine sa prosekom 8,50 i ističe da su joj prosek pokvarili ispiti koji su joj priznati od ranije.

Najlepša uspomena sa fakulteta joj je trenutak kada je shvatila da će se baviti prevođenjem. Seća se profesora književnosti i njegove prezentacije, a i sledećeg časa kada je donela svoju poeziju.

„To je bio mali izazov od strane profesora književnosti koji je predavao francusku kulturu. Imao je jednu prezentaciju sa teorijom u stihovima. Tada je malo više u šali rekao da će neko od nas početi da se bavi prevođenjem pesama, pa da ove stihove imamo i na srpskom jeziku. Onda sam ja za sledeći čas donela svoje i tako je počelo“, nastavlja Nevenka i ističe da njena glaz za znanjem ne jenjava, ali sumnja da bi mogla da postane brucoš po četvrti put.

Smatra da joj je vreme da radi i nešto praktično, jer kako kaže kroz smeh, penzije su male. Mladima poručuje da obrazovanje nije važno samo za struku, već i za širu, životnu sliku.

Tako, Nevenka se danas šali da se bavi geopolitikom, jer ju je pored jezika, oduvek mnogo interesovala i istorija.

Izvor: Telegraf.rs / Autor: Jelena Stefanović