LESKOVAC – Scena je veliki i udobni krevet u kome sanjam nastup u njujorškom Metropolitenu, kaže mladi operski pevač bariton Nikola Mikić iz Leskovca, koji je pobrao gotovo sve prve nagrade na takmičenjima za mlade pevače u Srbiji i Crnoj Gori.

Grad na Veternici iznedrio je mnoge muzikalne ljude, a diplome solo pevača ima nekoliko desetina, no Mikić je za sada jedini izvođač, koji polako osvaja srpski operski svet.

Apsolvent je Fakulteta umetnosti u Nišu sa kojim u tom gradu i u Beogradu nastupa kao glavni lik u „Seviljskom berberinu“ i u „Slepom mišu“ gde igra Franka, zatvorskog čuvara.

„U početku je scena bila užasavajuća zbog mnoštvo uperenih oči u mene, a danas je to beskrajni prostor slobode, bez oblaka, kao udah svežeg i mirisnog morskog vazduha“, priča Mikić.

Nagrade koje je osvajao kao učenik Muzičke škole „Stanislav Binički“ u Leskovcu ne broji više, već samo one studentske. Između ostalih, osvojio je prve nagrade na međunarodnim takmičenjima „Petar Konjović“ i „Lazar Ivanković“ u Beogradu, „Nikola Cvejić“ u Rumi i nedavno prvu i specijalnu nagradu na festivalu „Bruno Špiler“ u Herceg Novom, u izuzetno velikoj konkurenciji mladih pevača sa prostora bivše Jugoslavije.

„Prosto, moram da osvojim prvo mesto kako bi platio put i kotizaciju“, kaže mladi pevač, izbegavajući da priča o svojim kvalitetima i brojnim pohvalama stručnjaka.

Specijalna nagrada u Herceg Novom je zapravo boravak u operskom kampu u Nemačkoj od 31. jula do 21. avgusta, gde samo privilegovani uče veštine od najboljih svetskih operskih pevača.

„Sada je problem novac za put i za avionsku kartu. Roditelji izdvajaju i ono što nemaju za moje školavanje, ali ovo je za njih preveliki zalogaj, s obzirom da samo otac radi“, priča mladi bariton.

Skoro za svaki nastup Mikić dobija novo odelo od leskovačke konfekcije „Martini vesto“, ali drugih donatora nema. Nikola zna da je trnovit put do velike slave i udobnog života, ali ne prestaje da sanja o tome.

„Ne znam kako i s čime ću, ali master studije moram da završim na Muzičkoj akademiji u Beogradu, a posle toga idem za Njujork, prestonicu operskog sveta. Povratnu kartu za Srbiju kupiću tek kada tamo uspem“, planira Leskovčanin.

Talenat je nasledio od svojih roditelja i već sa tri godine je od mamine kuhinje pravio opersku scenu.

„Svojim pevanjem, pričama i kobajagi glumom dosadio sam majci, pa me jednog dana uhvatila za ruku i odvela u muzičku školu da joj se, kako je govorila, malo smiri glava od mene. To isto preživljavala je i sa mlađim bratom, koji peva bolje od mene, ali ga nije upisala u muzičku školu, verovatno misleći da je dovoljan jedan pevač u kući“, smeje se Nikola.

Sada mu niko ne spočitava glasnost.

„Cilj svakog operskog pevača je da nadglasa simfonijski orkestar, a meni to polazi za rukom. Pevam i ne štedim previše glas“, priča Nikola Mikić, jedini leskovački operski pevač.

(kraj)mil