Nikola Srdić, mladić od dvadesetpet godina spakovao je kofer, napustio Beograd i krenuo u životnu avanturu na obroncima Radan planine, gde je pronašao svoj mali raj na zemlji – život bez gužve, daleko od buke i stresa.

On svakako nije prosečan mladić iz Beograda. Dok njegovi vršnjaci žive brzim životom u prestonici, on je 2022. godine odlučio da takav život promeni i preseli se u planinsko selo Tovrljane, blizu Prokuplja, Kuršumlije i Prolom banje, prenosi Blic.

Ideja da dođe na selo nije došla preko noći. Veliku zaslugu ima njegov deda, koji ga je, još kao malog stalno dovodio u Tovrljane.

„Kao mali sam dolazio sa dedom, od četvrte godine mene i brata je dovodio. I još tada mi se sviđalo. Tako da sam dugo vezan za ovo selo. I onda sam s godinama odlučio da se preselim jer mi se definitivno više sviđa život na selu nego u gradu. Ovde si sam svoj gazda, niko ti ne određuje radno vreme, imaš neograničene mogućnosti. Možeš da se baviš čime god hoćeš – voće, stoka, pčele“, priča Nikola.

U prvih godinu dana imao je podršku upravo od dede koji je zajedno sa njim bio na selu. Međutim, kako je ispričao, zbog zdravstvenih problema deda je otišao za Beograd, ali se nada da će se njegov povratak brzo desiti.

Pravi kozji sir, peče rakiju i gradi kuću

Zanimljiva činjenica o seoskom životu ovog mladića bila je ta da je nakon odluke da se iseli iz Beograda, najpre kupio ovce, iako za njih nije imao mesta.

„Kada sam došao, rekao sam dedi dok smo krčili imanje da ću kupiti ovce i da ću početi da se bavim ovčarstvom. Tada mi je on rekao da se ne šalim, jer ne znam ništa o njima, međutim bio sam voljan da ih kupim. Tada sam pozvao brata, on mi je sve to završio i ovce su stigle posle dva dana, te sam brzo i napravio štalu“, navodi Nikola za Jutjub kanal „Povratak na selo“, pa dodaje da se ubrzo nakon toga ipak odlučio za koze, koje i dan danas čuva.

Kako je dalje objasnio, na selu živi od svog rada, od dnevnica i od proizvodnje kozjeg sira.

„Pored ovaca i koza, kada sam došao shvatio sam da ima puno voća i kod mene na placu i na napuštenim placevima, gde mi je bilo dozvoljeno da berem, pa sam uz pomoć tog voća napravio i rakiju koju sam prodavao“.

Koliko je vredan i radan momak, ali i koliko ima jaku želju da svoj život na selu učini boljim, nakon pomoći svog dede, sada, u njegovom odsustvu, pokazuje to što sve sam pravi i zida.

„Sve na kući što imam, od stiropora, gletovanja i svega, sve sam sam radio nakon što je deda otišao za Beograd privremeno. Zanati koji su potrebni za zidanje kuće i oko kuće, naučio sam od oca koji radi na građevini, tako da nije bilo problema da dedine poslove nastavim“, objašnjava ovaj mladić i ističe da od mašina nema ništa, tako da sve ručno radi, ali i da mu to nije teško, jer je na fizičke poslove navikao, a i „dođu mu kao neka vrsta treninga“.

Ima samo jednu želju

„Najviše mi nedostaje to što oca, majku i brata viđam samo leti, zimi ne mogu ni oni da dođu, a ni ja da odem. A što se tiče gradskog života, on mi ne nedostaje, jer selo je sloboda!“, kaže Nikola te zaključuje da mu je jedna od najvećih želja da uskoro nađe dobru ženu sa kojom će najpre imati razumevanja a onda i veliki broj dece.

Trenutno nema automobil, a kako iz sela nema prevoza, kada ide do Kuršumlije, to uglavnom bude pešaka, za šta mu je potrebo od četiri do pet sati. Ipak, zajedno sa komšijama koji dođu leti ima dogovor da već sledeće leto put sami srede.

Takođe, pošto je još jedan Beograđanin koji je došao u Topličke krajeve, nešto stariji od Nikole, gorštak Milan Vasiljević, rešio je da mu pokloni dve koze.

Izvor: Blic / YT kanal @povratak_na_selo