Osamnaestosatni protest studenata i građana, simbolično nazvan “Studentski edikt”, održan je u Nišu, na datum koji beleži tačno četiri meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu, čije okolnosti, uprkos zahtevima, još uvek nisu rasvetljene. U slučaju da ste nešto propustili, u narednim redovima pokušaćemo da što biliže prikažemo deliće atmosfere koju je zaista trebalo doživeti.

Red, rad i disciplina

Ogromna količina emocija slila se zajedno sa masom Srba iz četiri pravca u sam centar grada, na Trg kralja Milana. Skup se prostirao čitavim gradskim trgom, ali i svim okolnim, bočnim ulicama. Gotovo je nemoguće bilo razaznati početak ili kraj kolona ljudi. Srce grada doslovno je pretvoreno u pešačku zonu kojom su redari, kojima se mora odati posebno priznanje, disciplinovano sprovodili red. Svi detalji, od plana parking, preko plana rute šetnje i okupljanja do performansa, bili su dobro promišljeni pre realizacije. Evidentno je da je bezbednost svih prisutnih bila u mislima organizatora. Medjusobno razumevanje i saradanja u borbi ka istom cilju, studenata i gradjana, oslikana je još jednom, na mostu pred tvrdjavom, koji su manje grupe ljudi naizmenično prelazile kako ga ne bi preopteretili. Zajedništvo naroda bilo je primetno od trenutaka šetnje i ćutnje na početku dana, u 9 časova, do trenutaka čišćenja na samom kraju, oko 3 ujutru narednog dana.

Majanje

Ljubav je zaista šetala ulicama Niša i to u obliku mladih ljudi iz cele Srbije. Studenti iz gotovo svih gradova naše zemlje, zajedno su sa kolegama iz Niša u carski grad doneli novi edikt, “Studentski edikt”.

Ovi veličanstveni trenuci ispisali su nove stranice istorije naroda koji se složno, kulturno i dostojanstveno bori za bolju budućnost.

Podršku mladima pružili su zemljaci najrazličitijih starosnih dobi, iz najrazličitijih slojeva društva i najražičitijih opredeljenja, ali niko nikome nije smetao. Majali su se zajedno i pokazali da su podele u jednoj naciji besmislene i da ih suštinski ne žele.

nis- vudeo

Medju brojim neznanim i znanim licima koja su bila prisutna, primetili smo i lice kolege novinara, Nemanje Šarovića, takoreći već čuvenog po izveštajima sa mitinga SNS-a, koji je u intervjuu za Jugmediu rekao: “Mnogo toga nam se nagomilalo. Nije ovo sada ni samo posledica pada te nadstrešnice, već zaista svega što se dešavalo u prethodnim, čak i decenijama, duže ovo traje od vlasti SNS-a. Meni se čini da se kod naroda nešto promenilo i da postoji sada i ta svest, i ta volja ljudi da se sitemski nešto promeni, ne da se neki pijedinac smeni i da dodje drugi, nego da zaista promenimo nešto na kvalitetu života i da u svakom gradu u Srbiji može da se živi normalno”.

Šarović zatim dodaje: “Oni ljudi koji su vodili proteste “Jedan od 5 miliona” ili “Srbija protiv nasilja”, mislim da nemaju ni čime da se pohvale, ni legitimitet da preuzimaju proteste od bilo koga, jer mislim da je podrška naroda na strani studenata. Onoga trenutka kad ne budu studenti predvodili ove proteste, tada će broj ljudi da se svede na 1% u roku od nekoliko dana”.

Pumpaj

Nezvanična parola studenata, “Pumpaj”, najpre satirična opaska, a onda i krik borbe i istrajanja u teškim trenucima, ostaće ikonična kao jedan od primera domišljatosti i kreativnosti mladih učenjaka u nastajanju. Njihova poruka je jasna: “Pumpa ne sme da stane”, a videli smo je u bezbroj varijacija i svaki transparent nekako je bio kretivniji od prethodnog.

nis – video – 4

Pumpala su, zato, srca, dok su građani pumpali ručne pumpe za vodu ili gume i baš kao su studenti pumpali sklekove ili zgibove na improvizovanim štandovima. Kad smo kod štandova, bilo ih je na sve strane, što ovih za pumpanje, što onih za okrepljenje, na kojima su “prodavci”, bez da za to uzmu dinar, gasili glad i žedj mnogih. Vešte ruke spremale su najrazličitije poslastice, na licu mesta i mamile srdačno one koji su igrali basket ili su se umorili pevajući i plešući.

Da, bilo je i pesama, ali isključivo onih lepih, rodoljubivih ili onih koje su svojim tekstovima opisale mučne mesece za nama ili opisuju svetlu budućnost za koju studenti veruju da je pred nama. I ne, nije licemerno pevati na ovakvim skupovima, jer su stihovi odvajkada ojačavali volju naroda koji je hrabro koračao ka boljem sutra.

Zato, dok čekamo zvanične podatke o broju ljudi koji je prisustvovao ovom prvomartovskom protestu, koji je prema govorkanju nešto starijih Nišlija bio znatno brojniji nego onaj 96, kada se u ovom gradu odvio najmasovniji do sada poznati protest, podsećamo da je u skup u Kragujevcu bio zagrevanje pred borbu za slobodu, dok je ovaj skup u Nišu bio polufinale pumpanja, a samo finale studentske borbe očekujemo u Beogradu i već je zakazano za 15. mart.