Niš je u poslednjih par dana grad sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, potvrđuju rezultati merenja kvaliteta ambijentalnog vazduha koji se meri preko državne mreže automatskih mernih stanica koje kontroliše Agencija za zaštitu životne sredine, koji su predstavljeni na sajtu Automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji.

Prema tim rezultatima prosečna vrednost suspendovanih čestica i teških metala iznosila je 216 mikrograma po kubnom metru, a noćas je u 23 časa zabeležena najviša vrednost od čak 358,26 mikrograma po kubnom metru.

Podatak da je dozvoljena granica takozvanih PM10 čestica u vazduhu svega 50 mikrograma po kubnom metru, dovoljno govori o tome kakav vazduh Nišlije udišu.

U ostalim gradovima situacije je znatno drugačija. Na primer, u Valjevu, koje se smatra jednim od najzagađenijih gradova u našoj zemlji, vrednost PM10 čestica iznosila je 142 mikrograma po metru kubnom, dok je u Beogradu izmereno svega 54,6, a Novom Sadu 25 mikrograma.

Suspendovane čestice potiču od dima, čađi, automobila i fabrika, te ih u većim količinama ima zimi kada je sezona loženja. Uzrok su mnogobrojnih bolesti pluća.

Iz Insittuta za javno zdravlje Niš, poručili su da je prema njihovim rezultatima za period od 24 sata prosečna granična vrednost PM10 čestica iznosila 50 µg/m3.

Oni ističu da su Višegodišnja ispitivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha u Nišu su pokazala da su koncentracije pojedinih zagađujućih materija u vazduhu uobičajeno povišene u sezoni loženja.

“Povišene vrednosti ovih parametara se mere povremeno, uglavnom u danima bez vetra odnosno danima sa temperaturnom inverzijom kada su uslovi u atmosferi takvi da onemogućavaju horizontalno i vertikalno strujanje vazduha. Osim saobraćaja i toplana i donekle industrije, grad Niš ima i veliki broj individualnih ložišta koja u velikoj meri utiču na pogoršanje kvaliteta vazduha” poručuju iz IZJZ.

Poručuju da treba izbegavati ili ograničiti boravak napolju kada vrednosti zagađenja prelaze granicu, pogotovo u jutarnjim i večernjim časovima. Ovo se posebno odnosi na osetljive kategorije stanovništva kao što su deca, trudnice, starije osobe i hronični bolesnici koji boluju od pre svega respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Hronični bolesnici bi uz konsultaciju sa lekarom trebalo da prilagode terapiju.