NIŠ – Kada su Bojan Mitić (33) i Dušan Jevtić (32) kao studenti Elektronskog fakulteta napravili prvi aparat za tombolu nisu ni sanjali da će za manje od deceniju uspeti da postanu lideri u proizvodnji ovih uređaja.

U preduzeće „Fazi“ do sada su uložili oko pola miliona evra u razvoj i proizvodnju igara na sreću.

Zahtevno i osetljivo tržište ne pita za cenu, ali traži vrhunski kvalitet i dizajn, u čemu su se Nišlije izgleda odlično snašle. Godišnje proizvedu oko stotinak aparata čija se cena kreće od 20.000 do 100.000 evra. Angažovali su i dosta kooperanata, jer se oni uglavnom bave razvojem softvera. Zato je od od tridesetak zaposlenih u ovoj firmi, čak 20 inženjera.

„Ušli smo sasvim slučajno u taj svet, ali se nadam da ćemo uspeti da pored ova tri kontinenta osvojimo tržišta u Severnoj i Južnoj Americi. Mnogo očekujemo i od sajma u Londonu početkom naredne godine – priča Mitić, inženjer elektronike. 

„U ovoj industiji nije lako opstati, zato smo se se i udružili sa kompanijom „Mocart“ i poznatim svetskim industrijskim dizajnerom Karimom Rašidom. Naravili smo specijalnu liniju ruleta „tripl kraun“ sa tri aktivna točka.Karim Rašid, jedan od najpoznatijih industrijskih dizajnera, bio njihov gost. Ne žele da otkriju koliko je koštalo njegovo angažovanje, ali ne kriju zadovoljstvo uslugom koju su dobili.

„To je hit, jer je proizvod potpuno nov. Ne samo dizajn, nego i mogućnost da se više dobije, privlačni su onima koji uživaju u igrama na sreću – kaže Dušan Jevtić.Za prodaju ovih aparata mora se imati GLI sertifikat, koji označava da su urađeni po svetskim standardima, i papreno je skup. Sedište kompanija koje izdaju sertifikate je u Nevadi, ali u Evropi poslove za njih radi kompanija u Milanu.

“ Bez tog sertifikata ne bismo mogli da prodamo recimo naše aparate lancu kazina u Makauu – kažu suvlasnici.Posebno je zanimljiva priča da su ušli i na azijsko tržište koje je poznato po elektronici. Međutim, Bojan i Dušan otkrivaju da ozbiljne firme ne rade sa plagijatima.

„Niko neće da rizikuje sa aparatom koji se lako može „provaliti“. U naš softver je nemoguće „ući“ jedino ako ga neko fizički razvali – tvrde dvojica Nišlija.

“ U siromaŠnim zemljama igre na sreću neretko se tretiraju kao porok, a u bogatim kao zabava koja donosi dosta prihoda državi – kaže Dušan Jevtić. – U principu, ljudi se kockaju da bi se opustili, a ne zaradili. Činjenica je da siromašni ljudi igre na sreću češće vide kao način da lakše prežive. Ovde nije reč o tome. Pravimo dobre proizvode i prodajemo ih svuda po svetu. Slovenija, koja je lider u svetu je aparate za igre na sreću proglasila nacionalnim proizvodom, jer imaju veliki prihod od njihovog izvoza.

(Kraj)VEČERNJE NOVOSTI/ena