NIŠ – Pravo i psi su dve velike ljubavi Nišlijke Milene Jovanović (35) kojima se posvetila sa puno ljubavi i strasti. Ona je jedan od najpoznatijih hendlera u zemlji i okruženju, odnosno prezenter pasa na izložbama.

Ovu veštinu učila je od Ruskinje Svetlane Krezube a sa svakom novom izložbom je usavršava.

Za razliku od Rusije ovo zanimanje nije toliko poznato u našoj zemlji. Može se od njega i lepo živeti ali Milena nije jedna od tih. Od ovog posla ne zarađuje za život ali svakako naplaćuje svoj trud. Veli da se svakom psu posveti bezrezervno, bez obzira da li je to pas iz njene odgajivačnice ili pas koga ne poznaje.

Osnova ring dresure koju hendler i pas moraju da pokažu u ringu je poverenje da bi se predstavio u što boljem svetlu. Milena smatra da ona ima dar za ovaj posao jer ne postoji pas sa kojim nije upostavila takav odnos. Pas treba da dozvoli sudiji da mu pogleda zube. Zatim, sledi trčanje u ringu, u kasu i to nekoliko kruga i na kraju stajanje u stav. U suštini pas treba da bude miran dok ga sudija ocenjuje i tu do izražaja dolazi veština hendlera.

„Nikada nisam pristala da budem hedler psu koji po meni ne zadovoljava određene kriterijume. Novac tu ne igra nikakvu ulogu. Znam da svaki vlasnik želi da vidi svog psa sa peharom ali nisu svi rođeni da budu pobednici. Naravno, postoje tačna anatomska pravila ali i nešto sa čime se pas rađa i šta ga čini izuzetnim, to su pokret ili pogled. Moja veština je što to mogu da prepoznam i onda sam u stanju sve da učinim da stignemo do cilja, priča Milena koja je hendler postala pre sedam godina. Godišnje se angažuje na pedesetak izložbi pasa u skoro svim evropskim zemljama, od Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Austrije, Slovačke Češke, Nemačke…Veli da nije teško napraviti paralelu jer su izložbe u inostranstvu po broju pasa, organizaciji pa čak i metodologiji i titulovanju mnogo obimnije. Ipak, pojedine domaće izložbe, poput onih u prestonici, rodnom Nišu, Vranju ili Kragujevcu, mogu rame uz rame stati uz evropske.

Pre izložbe provede izvesno vreme sa psima koje prezentuje. Kaže da nema idealnih rasa i da nije poenta u rasi već da je bitan rad sa psom i njegovo usavršavanje. A radila je sa svim rasama.

„Uživam u ovom poslu jer zaista ne znam kako bi drugačije podnela fizički napor ali i odakle bi crpela psihološku koncentraciju. Idealno bi bilo da vodim jednog psa ali je to retko slučaj a svakom psu su potrebne višečasovne pripreme. A onda se mora pratiti raspored, voditi računa o njihovim potrebama a da ne pominjem i to što uglavnom sama vozim „veselu ekipu“ i to po hiljadu kilometara, kaže Milena.

Iako je na nagovor roditelja završila pravo od detinjstva je znala da će se baviti psima. Ima i svoju odgajivačnicu i njen devetnaestomesečni šicu Tobi (Pikolo Tibet Altruis), poreklom iz Moldavije već osvojio žiri na nekoliko međunarodnih izložbi.

„Imam specifičnu komunikaciju sa psima. Meni i treba povodac ali je pravilo da se koristi na izložbama. Vlasnici pasa mnogo ulažu u svoje ljubimce. Ponekad su u pitanju i na desetine hiljade evra. Nekome će to zvučati kao biznis ali je vodilja ipak ljubav prema životinjama.

(Kraj)VEČERNJE NOVOSTI