Rečenicu iz naslova Vladica Cekić iz Leskovca, direktor taze srpskog prvoligaša nekoliko puta ponavlja tokom razgovora dok sedimo na vrhu tribine novosagrađenog stadiona po UEF-a standardima. Namera nam je bila da razgovoramo samo o njemu, o njegovoj bogatoj igračkoj karijeri, ali on je umesto o sebi, govorio samo o Dubočici.

I san svih igrača i stručnog štaba, odmah se ograđuje, jeste isti san.

„Jer mi, naši navijači i Leskovac to zaslužejemo. Dubočica je posle četiri godine mukotrpnog rada, posebno u poslednjih godinu dana, gde smo igrali pod velikim pritiskom, prošla prva kroz cilj i to posle 30 do 40 godina“, priča.

Igračka karijera

Vladica Cekić je sportski direktor GFK Dubočica Leskovac već četiri godine, a prvi put je u njoj zaigrao sa 17 godina. Fudbalom je počeo da se bavi još kao mali, svojim se talentom izdvojio u osnovnoj školi, započeo u FK Lemindu, nastavio u Dubočici, a onda su se ređali timovi jedan za drugim, pa je tako igrao u FK Moravac Orion kada je ovaj klub bio na vrhuncu i vraćao mu se dva puta. Igrao je u sada nepostojećem Železničaru iz Beograda, gde su ga privukla svetla velegrada i gde je upisao fakultet iz svoje praktične struke. Igrao je za Radnički Niš, za Jedinstvo Bijelo Polje, Radnički Pirot, Bregalnica Štip, pa je bio i trener u Kini.

Danas sa 40 godina on je drugi čovek u stručnom štabu, onaj koji se brine o statusu igrača i njihovom izboru, čovek koji se pita za mnogo toga i čovek koji je sakupio veliko iskustvo u fudbalu.

„Želeo sam takvu karijeru. Nisam stekao medijsku slavu, nisam je ni želeo, ali sam svuda ostavjao dušu na terenu, i svuda su me navijači voleli. U Pirotu sam, na primer, bio prvi kapiten sa strane u poslednjih 30 godina, u štipskom superligašu i superligašu iz Bijelog Polja sam doživeo najlepše trenutke baš od navijača. Nekih 7 do 8 godina sam igrao u Prvoj ligi i Super ligi. Za svaki svoj korak imao sam podršku roditelja“, priča ovaj neženja.

Potomak starih Leskovčana

Vladica je jedinac, gradsko dete. Njegova baba je iz porodice Čeketara, a i baba i deda s jedne i s druge strane su iz starih leskovačkih porodica. Ne hvali se time, ali, možda, baš zbog toga obožava Leskovac jer u njemu je svoj na svome.

„Ovde sam započeo karijeru u fudbalu, ovde ću je okončati. Sa terena sam se povukao sa 33 godine, možda prerano jer sam bio u zenitu, no hteo sam nešto više, a to je da pomognem Dubočici koja je bila u krizi, da svoje iskustvo sada usmerim u drugi pravac, a za dobrobit kluba i Leskovca“.

GFK Dubočica je već pretposlednjom utakmicom u ovoj sezoni obezebedila prvo mesto u Srpskoj ligi Istok, a kao prvak i mesto u Prvoj ligi Srbije, drugom rangu takmičenja.

Muke po Dubočici

Cekić je postavljen za tehničkog direktora juna 2019.godine u Dubočici, na poziv predsedika kluba, koji je, skoro, bio sam. Pre toga ovaj leskovački fudbalski klub je bio dva puta gašen i počinjao od Okružne lige. Kada je Vladica došao Dubočica je tavorila na dnu tabele u ligi Istok.

„Tada smo krenuli u neku novu priču i o tome može da se snimi film. Prvog radnog dana sačekuju te samo tužbe, dugovanja, neisplaćene plate, klub u rasulu, bez mlađih selekcija. Samo 30 do 40 dece i mladih do 18 godina, a sada imamo blizu 400, od cicibana do omladinaca“, priča ne želeći nikog da proziva.

Govori brzo, a tiho. U njegovom glasu sve vreme osetno uzbuđenje, a osmeh ne silazi s lica, primećujemo.

„Iskustvo koje imam je na neki način formiralo moj igrački karakter, a po prirodi sam optimista. Nema predaje. Uzbuđen sam trenutno što se sećam te četiri godine. Kroz velika iskušenja i prepreka smo prošli i, konačno, napravili odličan klub, a smešim se jer sam srećan, srećan što smo uspeli, srećan što imamo nove planove i što svi verujemo da se svima nama smeši svetla budućnost. Doduše, i ovaj prelepi stadion mi izmamljuje osmeh i ovaj cvrkut ptica“, odgovara na našu konstataciju.

Opet pitamo šta je još sa sobom doneo klubu?

„Pored iskustva, nadam se, stabilnost i istovremeno polet i energiju. Potrebno je da je čovek miran i na nogam, i da izdrži sva iskušenja i poteškoće. U fudbalu nikad nema garancije da će se desiti uspeh, da dobiijete utakmicu, to je živa stvar, lopta je okrugla, možete biti puno bolji, a da ne prođete kao prvi. U jednoj sekundi se promeni ceo tok prvenstva. Jednostavno, u ovom poslu morate da čuvate svoj mir, morate da budete postojani, da izdržite i pobede i poraze. U Srbiji se traži najbolje, posle svakog poraza nije lako, ali se posle svakog poraza sutradan otreseš, ideš dalje i tražiš nova rešenja. To je naš posao u ove četiri godine“.

Igrači

Vladičina odluka i odluka predsednika kluba Dejana Savića, vlasnika „Kanisa“ i nekadašnjeg igrača Dubočice, bila je da igrački sastav popune fudbalerima iz Jablaničkog okruga, istovremeno dovodeći nekadašnje igrače ovog kluba koju su napravili sjajne karijere. Tu je kapiten i najbolji strelac Dušan Savić koji je igrao u makedonskoj reprezenatciji, i u Koreji, Rumuniji i Ukrajini i pravi je vođa na terenu. Od prošle godine tu je i Marko Momčilović koji je do pre par godina igrao Ligu šampiona,, kao i Predrag  Đorević, a sa strane su samo jedan fudbaler iz Beograda i trener.

„Svi oni posle igračke karijere ostaju u klubu kao treneri ili funkcioneri i to je veliko bogatstvo za klub i grad. Pored njih zaposlili smo mlade trenere, bez mrlje u karijeri, odlični primeri i znam da su deca u pravim rukama. Većina dece možda se neće baviti fudbalom, ali će biti dobri ljudi“, ubeđen je sagovornik Jugmedie, kome je smer menadžment u sportu dodatno pomogao.

Za novu sezonu pregovara sa više igrača, a biće primljena sedam do osam, oni iz Super i Prve lige.

„Ne ide sa ovakvim stadionom da se brukamo i da se borimo za opstanak, već da stremimo ka cilju, a cilj je da za tri, najviše četiri godine uđemo u Super ligu“, ponavlja.

„Kupovina“

Podsećamo mladog direktora o glasnim šuškanjima u Leskovcu da se utakmice nameštaju, odnosno, kupuju za veći rang zbog novog stadiona.

„To je jedna posebna priča, gde mi od početka prošle takmičarske godine imamo na sebe taj pritisak, gde dobar deo javnosti ima zlonamerne komentare da mi moramo da budemo prvi zbog stadiona, da će neko nas da pogura. Mi nismo osetili ništa od toga. Sami smo morali da se pomučimo za sve. Imali smo najkvalitetniji tim, imamo klub koji zaista više ne zaslužuje da se ni po jednom parametru nalazi na u ovom stepenu takmičenja jer smo izgradili klub koji u budćnosti treba da dođe do najvišeg stepena takmičenja nekim svojim prirodnim putem. U tome imamo ogromnu moralnu i finansijsku podršku grada, a finansijski pomaže i sam predsednik kluba“.

Stadion

Pričamo više od sata, a Vladici Cekić sve vreme, skoncentrisan u govoru, pogledom leti ka unutrašnjosti stadiona.

„Igrao sam na mnogo lepim stadionima, ali na ovako lepom i grandioznom nikada. I danas kada rekreativno igram, igram sa onim starim žarom, ali na ovom stadionu neću igrati kao fudbaler“, kaže kao da žali.

Prva liga Srbije je, objašnjava, za Dubočicu liga po meri. Ovde će već najesen, igrati, između ostalih, sa OFK Beograd, Mačva Šabac, Metalac Gornji Milnovac, Radnički Sremska Mitrovica, Novi sad – Grafičar…

„Nema dana a ne dođemo da slikamo, a kada dođu neka iskušenja povodm takmičenja, mi prođemo pored stadiona pa dobijemo novu energiju, podstrek. Skoro je bio jedan poznati novinar iz Bugarske, iz Sofije, i napisao lepu priču o ovom stadionu. Svi su oduševljeni. Zovu prijatelji iz Slovenije i kažu – mi ovo memamo to što vi imate. Zaista će biti na ponos svih Leskovčana, a naša je dužnost da napravimo respektabilan tim koji će i on da bude za ponos svih nas“.

Kruna i san

Vladica je i težak sagovornik, jer vođa ne dozvoljava da ga vodiš pitanjima. O svom privatnom životu, o slobodnom vrmenu o ljubavi – ni reč.

„Nemam vremena kaže“, ali tada njegov osmeg nije iz priče gore. Tim osmehom kao da postavlja granicu.

Pa hajde da se opet vratimo fudbalu, pitajući ga kakav je osećaj na putu ka vrhu.

„Predivan. Velika je to satisfakcija za sve ono što ste uradili i za sve ono što te čeka“, kaže i opet se vraća na ceo klub, a pošto je o klubu bilo mnogo, opet novo pitanje: Najteži i najsrećniji trenutak u karijeri?

Kruna i san

“Bilo je mnogo teških momenata, ali ne dramatičnih, a najlepši je, možda, ovo što se sada dešava. Ovo je istorijski uspeh; vratiti se u svoj grad i doživeti ovako nešto. Iako znamo da smo imali mnogo kvalitetniji tim od svih ostalih, nije bilo lako ni igračima ni stručnom štabu. Mislili smo da ćemo sa tim kvalitetima mnogo ranije da slomimo otpor Piroćanaca, ali borili su se i oni. U jednom trenutku je bilo 9:0 za njih, kasnili smo 9 bodova. Prelomni trenutak je što smo mi ostali mirni i karakterom izgurali sve to. To je za mene kruna uspeha”.

A na pitanje šta je njegov san, odgovora ponovo – Super liga.

“Mnogi se smeju kada ovo kažem, a ja sam vrlo ozbiljan, ja poznajem Leskovčane, oni imaju, generalno, takmičarski duh. U svim sportovima napredujemo, ovde postoje i svetski šampioni, pa zato verujem da je i Super liga po meri Leskovčana. Uostalom, zar Leskovac nije bio decenijama srpski Mančester. Potrebno je samo setiti se uspeha naših predaka”, zaključuje, opet pogledom obuhvatajuči stadion.

Pozdravljamo se na izlazu, poziva nas na prvu utakmicu, uz upozorenje da nikako ne propustimo makar onu kada se ovde za tri do četri godine odigra prva u Super ligi.

“Srećno”, odgovaramo i putem do redakcije analiziramo optimizam Vladice Cekića, sportskog direktora GFK Dubočice.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa grada Leskovca koji je dodelio sredstva.