Manifestacija „Noć muzeja“ u centralnoj zgradi i u Gradskoj kući Narodnog muzeja u Leskovcu počela je u prepodnevnim satima posetama učenika, a završila se kasno sinoć onim starijim, noćobdijama.

„Sva naša istorija na jednom mestu. Svake godine vidim nešto novo, ovoga puta sam iznenađen izložbom Tajne arheoloških depoa. Mislim da je vrhunski odrađena“, komentariše Marko Jovanović sa suprugom.

Najprivlačnija u toj izložbi za posetioce bila je kuća od slame i blata sa leskovačkog brda Hisar, replika one iz perioda od 14. do 12. veka pre nove ere, formirana na osnovu pronalazaka sa arheoloških iskopavanja 2006. godine, ali i nakit iz ranijeg perioda.

„Rekonstrukcija je izvršena na osnovu otisaka jer su stubovi ukopovani od 30 do 50 centimetara u zemlju, drvo se nije sačuvalo, ali su ostali delovi lepa, odnosno, blata sa slamom, koje smo koristili i za pod i za zidove, a našli smo i otiske pruća, pa smo znali da su ti zidovi pleteni“, objašnjava viši kustos arheolog Smilja Jović.

Sva vrata delova stalne postavke od praistorije do srednjeg veka, kao i 19. i 20. vek do 1945. godine, bila su otvorena za posetioce, a vodiči imali pune ruke posla.

U 20 časova posete se prekidaju zbog koncerta kamernog orekstra Amorozo, koji je takođe ljubitelje ozbiljne muzike prošetao kroz vreme, od Mocartove bečke „Mala noćna“, preko Češke – Dvoršakove „Humoreske“, Kapriol svite“ Pitera Vorloka, Prokopijevog „Dojrana“ i srpskog „Topdžijskog kola“.

Za to vreme Gradska kuća, nekadašnje vlasništvo porodice Dimitrijević, sagrađene 1850. godine, puna koncerata i dramskih sekcija, posetilaca koji bi da omirišu duh nestalog vemena. Među njima i nekoliko Nemaca. Došli sa rođakinim rođacima na svadbu.

„Sviđa mi se prezentacija kuće i slike koje sam videla, ali i devojke kako pevaju, iako ne razumem reči“, priča Nemica Amina.

Noć muzeja slavio se i u Leskovačkom kulturnom centru (LKC) i u Narodnoj biblioteci, Centru za ekonomiku domaćinstva „Danica Vuksanović“,  ali i u privatnom muzeju, sa bogatim programima.

Narodna biblioteka je imala program posvećen starom Leskovcu, gde su se čitale pesme leskovačkih pesnika, pevale starogradske pesme, a posetioci su mogli da pogledaju  fotografije na kojima se vidi kako je Leskovac nekad izgledao.

,,Tema ovogodišnje Noći muzeja jesu ,Velike i male revolucije, i mi smo u duhu nekih prošlih vremena, čuvajući ih od zaborava, da bi i ovaj trenutak kroz mnogo godina bio zabeležen i da bi se sačuvala sadašnjost koja će nekad biti istorija, odlučili da ispričamo priču o leskovačkom Sokolskom društvu, o starom Leskovcu. Iz Sokolskog društva ponikla su sva pevačka i sportska društva i njegovo postojanje vezuje se za nešto što jeste kultura“, objasnila je direktorka Đorđević.

Pesnik Nenad Vranjanac čitao je stihove Dobrivoja Kapisazovića, a Hor ,,Neven“ pevao ,,U Leskovcu nekad beše“. Posetioci koji su se u Noći muzeja zatekli u leskovačkoj biblioteci mogli su da pogledaju i likovne radove osnovaca iz škola – Vožd Karađorđe, Vuk Karadžić, Josif Kostić i Radoje Domanović iz Manojlovca. Oni su u okviru likovne radionice organizovane za osnovce sa temom ,,Stari Leskovac očima deteta“ , ispred biblioteke, crtali vodenim bojama. Likovnu radionicu je vodila slikarka Jovana Šelmadain.

Oni koji su odlučili da Noć muzeja provedu u LKC-u, mogli su da pogledaju – Majski likovni salon, modnu reviju ,,Ornamenti Vizantije,“ i slušaju koncert jazz (džez) muzike.

,,LKC tradicionalno učestvuje u manifestaciji Noć muzeja od 2009. godine i tradicionalno se, već nekoliko godina tom prilikom otvara likovna manifestacija Majski salon. To je izložba leskovačkih akademskih slikara, obuhvata dela 27 autora i predstavlja presek aktuelnog stvaralaštva umetnika sa ovog područja“, rekla je Ivana Ristić, urednica programa LKC-a.

Majski salon je otvorio Petar Spasić, magistar slikarstva iz Leskovca, a posetioci LKC-a su nakon izložbe mogli da pogledaju modnu reviju ,,Ornamenti Vizantije,, čiji su kreatori učenici leskovačke Škole za tekstil i dizajn. Nakon revije održan je koncert ,,Cool Jazz tria“, Goran Ilić – saksofon, Ivica Vidić – piano i Saša Lenon – vokal.

I Etno muzej ,,Aleksandar Makedonski,“ učestvovao je u Noći muzeja, postavkom eksponata iz 18. i 19. veka.

Stare nošnje leskovačkog kraja, upotrebni predmeti iz svakodnevnog života i fotografije iz 19. veka, bile su izložene u prostorijama muzeja.

Nikola Milović, vodič u Etno muzeju kaže da su posetioci mogli da pogledaju predstavu na leskovačkom dijalektu, popiju šolju čaja dok slušaju priče o starom Leskovcu i degustiraju srpska i makedonska jela.

Noć muzeja je, inače, tradicionalna manifestacija koja se svake godina održava u više zemalja Evrope. Prva Noć muzeja je održana 1997. u Berlinu i brzo se, kao manifestacija, proširila Evropom.

Od 17 sati, pa sve do 1 sat iza ponoći, posetioci u 120 gradova, 30 država, prolaze kroz najvažnije institucije kulture i isprate program. U Srbiji, Noć muzeja je obeležena u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Senjskom Rudniku, Bačkoj palanci, Velikom Gradištu, Dimitrovgradu, Somboru, Kosovskoj Mitrovici, Jagodini i Leskovcu, a to su samo neki od gradova koji su ovu noć obeležili.

Milica Ivanović/Marija Paravinja