Anastasija Trajković iz Vranja je toliko talentovana za likovnu umetnost da je stručnajci iz ove oblasti smatraju slikarskim čudom. Iako ima samo osamnaest godina ona nije dozvolila da je ove pohvale ponesu, već je nastavila i dalje da odlazi u Likovnu radionicu Narodnog univerziteta gde želi još više da usavrši svoje slikarsko umeće, a gde je poznaju kao sjajnog crtača i portretistu koji ima suptilan slikarski rukopis.

Otuda ona u svakom radu postavlja sebi sve teže i komplikovanije zadatke. Njena ruka je precizna, a oko zna da primeti suštinu i prenese je na papir ili platno.

Prvo slikarsko platno dobila od majke

Ona voli da crta otkako zna za sebe, ali prava želja za slikanjem javila se tek u petom razredu. U početku je slikala samo pejzaže temperama na školskom bloku. Prvo slikarsko platno joj je kupila majka u sedmom razredu iako nije znala da li će umeti nešto na njemu da uradi.

Od tada je slikala slike samo za svoje prijatelje po njihovoj želji. Međutim, sve se promenilo kada je profesorka srpskog jezika u Gimnazij, koju pohađa, zamolila da nešto naslika za školu.

“To nešto bila je Nojeva barka jer smo u tom periodu radili “Mit o potopu”. Vrlo brzo sam je nacrtala i malo obojila, ali nikako nisam mogla da je završim”, priča Anastasija.

Prilika za to pružila joj se kada je sa drugaricom Srnom počela da pohađa Likovnu radionicu. Priznaje da je odugovlačila sa radom samo da bi mogla da dođe ponovo u njene prostorije i uživa u postojećoj atmosferi. Ističe da je dolaskom u Likovnu radionicu napredovala u svemu. Tako je kroz rad mrtvih priroda naučila kako da izgledaju bolje, kako da uklopi sve elemente tamo gde treba.

“Dok smo radili modele shvatila sam da zapravo volim da ih crtam i to mi je ujedno bio najteži deo prirpeme. I ceo koncept rada mi je bio zanimljiv. Tako recimo poređamo se nas petoro koji crtamo modele za štafelajem i radimo, a na pauzi komentarišemo naše radove”, kaže Anastasija i naglašava da je dok to rade pored njih uvek Vesna Marinković Stanković, voditelj Likovne radionice, da im skrene pažnju na neke loše delove kako bi njihovi radovi bili što bolji.

Vesna, prema njenim rečima, ne ume direktno da kaže da nešto nije dobro. Ona naznači da bi nešto moglo da izgleda bolje, ali da takvo kakvo je ne izgleda loše.

“Lep je osećaj kada te jedan diplomirani slikar Fakulteta primenjenih umetnosti, sa prviše iskustva u odnosu na mojih 18 godina, hvali. Osećaj je predivan“, kazuje Anastasija.

Ističe da je Vesna umetnik na koga se ona ugleda i zato voli da gleda njene radove kao i način na koji ih je rešila, u smislu kako se snašla kod nekog dela, koje boje je koristila, a zbog koje je izbacila crnu boju u svom radu.

Crtanje je čini srećnom

U različitim periodima svog života ona je volela da crta razne stvari i sve to je činilo srećnom. U poslednje vreme često slika portrete njoj dragih ljudi.

Naučila je da lepi zlatne i srebrne listiće tako da ih sada ubacuje svuda jer daju slikama neku bajkovitu notu. Kaže da je njena majka njen najveći fan i da je uvek tu za nju kada posustane u svom radu ili kaže da neku od slikarskih tehnika ne ume da uradi. Ali kada majka izgovori čuvenu rečenicu

“Nisi probala, možda bi znala”, onda sve postaje lako pa i slikanje mrtve prirode, grčkih glava, crtanje ugljenim štapićima, sliaknje uljem, a i slikanje na većim platnima.

“Svoje prvo veće platno dobila sam od Vesne i Zoke Jovanović za rođendan, kao i svi ostali članovi Likovne radionice”, hvali se Anastasija.

This slideshow requires JavaScript.

Ova talentovana devojka je veoma ponosna što je nedavno imala priliku da učestvuje sa ostalim članovima Likovne radionice u oslikavanju murala u učionici za strane jezike Narodnog univerziteta.

“Prvo smo iscrtavali mural, a onda prešli na oslikavanje i svi smo uživali u tome”, kaže zadovoljno Anastasija.

Ističe da sa nestrpljenjem iščekuje svoju prvu samostalnu izložbu koju će u Galeriji Narodnog Univerziteta prirediti iduće godine. O tome pogotovo razmišlja kada na kraju uspešnog dana u radionici zaključa njena vrata sa svojom drugaricom Srnom i voditeljem radionice Vesnom.