LESKOVAC – Na novoj postavci „Vremeplov leskovačkog kraja“, preko originalnih predmeta, ilustracija, crteža, 3D restitucije, fotografija, maketa i mozaika, prikazano je osam hiljada godina istorije leskovačkog kraja, od neolita do poznog srednjeg veka.
Na ovoj postavci radili su stručnjaci ovdašnjeg muzeja, ali i na desetine saradnika iz Niša i Beograda.
„Namera nam je bila da prikažemo svakodnevni život, šta se jelo i kako se oblačilo, kako se ratovalo i kako se sahranjivalo – kaže Mira Ninošević iz Narodnog muzeja.
Postavka je prezentovana u dva arhitektonska dela i četiri tematske celine: Leskovac od praistorije do rimskog perioda, zatim, rimski period, srednji vek i četvrtu i najveću celinu čine eskponati s arheološkog lokaliteta Caričin grad, rodno mesto cara Justinijana Prvog. Autori su se potrudili da istaknu monumentalnost i lepotu grada i njegov značaj za istoriju lekovačkog kraja i zemlje u celini.
Deo oslikane posude, koplje i figurina su najstariji eksponati u ovoj postavci budući da datiraju iz osmog veka nove ere, a ono što posbeno privlači pažnju jeste vitrina s figurom Nikole Skobaljića, srpskog viteza s plavim očima, smeđim brkovima, oklopom i mačem, kao i maketa Skobaljić grada, izrađena na osnovu stariha zapisa.
-Nikola Skobaljić i njegov stric su 1454. godine s mnogo slabijom i manjom vojskom pobedili Turke, a drugom bitkom je komandovao sam sultan. U njoj je Nikola zarobljen i naboden na kolac i to je prvo nabijanje na kolac u Srbiji. Skobajić grad, koji je služio i kao pribežište i koji je živeo od bronzanog doba, ubrzo je razrušen, a njegovi ostaci su još vidljivi – prča Ninoševićeva.
Izloženi su i predmeti iz svakodvenog života kroz milenijume, a jedan deo posvećem je čuvenim leskovačkim panađurima za koje lekar i putopisac engelskog kralja Edvard Braun 1669. godine piše da je u Leskovcu na Vetrenici video najveći panađur na Balkanu.
Utisak je da je leskovački kraj oduvek bio jak trgovački i zanatski centar jer su ovde premdeti iz najudaljenih civilizacja, o čemu govori i podatak da je 1516. godine samo s jednog panađura prihodovano 11.000 akči, trećina od ukupnog godišnjeg prihoda grada.
Centralno mesto u prvoj prostoriji zauzima vitrina u obliku piramide. Simbolizuje dominatno brdo Hisar iznad leskovačke kotline. S tog lokalitete izloženi eksponati svedoče da se ovde život odvijao od neolita do srednjeg veka.
Ostalo je prazno mesto za povelju iz 1400. godine u kojoj se ime Leskovca prvi put pominje. Ta povelja nalazi se u Hilandaru, a u Narodnom muzeju se nadaju da će uskoro dobiti saglasnost za njeno preseljnje.
Pored Mire Ninošević, autori izložbe su i Veroljub Trajkoivć, Julijana Pešić i Smilja Jović. Svečano otvaranje postavke je, inače, zakazano za sutra veče.
Milica Ivanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Lepo, lepo. Sve cestitke za kustose i direktora Veroljuba Trajkovica.Vidimo se sutra.
Lep vam ovaj Nikola Skobaljić, ima piket ko geometar.
Verovatno je s njim po cukama Kukavice mlatio granjke od bukve … Neko je prevario vajne nam priredjivace postavke, narodski – dzabe im uzeo pare i uvalio eksponat iz Palminog muzeja vostanih figura …
Savremena postavka, svaka čast!
Niste napisali koliko je tu oprano para
Do količine tih para koje pominjete doći ćemo ako količinu dobrog holesterola koju u krvi ima V.T., pomnožimo sa njegovim IQ, a sve to puta broj angažovane snage, pa onda podelimo na 4 nejednaka dela od kojih je najveći 40% a ostali delovi su manje bitni ali ne i nebitni.
E taj pogolemi deo je za G. und G. sa vrha.
Ali ne brinite, pare neće da se bace.
A sta je sa „hisarskom iglom“ iz praistorije? Zasto nam je ne vrate iz Beograda. Nije valjda da su je prodali? Ili jeste?
Zahvaljujuci gradonacelniku dobili smo i pozoriste,a i obnovljene su muzejske postavke,dobro je da neko misli i na kulturni zivot grada,a ne na neke imaginarne busotine.