U projektima lokalnih televizija upadljivo dominira propagandni ton izveštavanja, bez obzira na medijske forme, a u njihovim programima dominira otvoren prostor nosiocima (lokalnih) vlasti da promovišu svoj rad, bez toga da budu pozivani na odgovornost. Takođe glavni sagovornik, pa i po projektnom istraživanju je uglavnom niko drugi do gradonačelnik.

Ovako istraživači BIRN-a ocenjuju način na koji je sprovedena većina medijskih projekata iz 2018. godine koji su finansirani iz gradskog budžeta Vranja i Leskovca.

Istraživanjem je obuhvaćen i projekat juGmedie za čiju realizaciju nije pronađena ni jedna jedina primedba

LESKOVAC

Od 25 projekata kojima je ukupno dodeljeno 20.000.000 dinara, našom analizom u gradu Leskovcu je obuhvaćeno ukupno 8 projekata i 221 medijski sadržaj, u vrednosti od 15.636.212 dinara. Dakle, analizom naših istraživača obuhvaćeno je gotovo 80% projekata grada Leskovca. Većina, 5 od ukupno 8 projekata, sadržajem se obraća lokalnoj zajednici, dok su preostala 3 posvećena specijalizovanim publikama – mladima (2 projekta) i osobama sa invaliditetom (1 projekat). Tematska raspodela pokazuje da su 2 projekta posvećena mladima (zapošljavanje, odlazak mladih, uspesi u različitim oblastima života i sl.), po 1 projekat posvećeni ljudskim pravima (rad udruženja osoba sa invaliditetom), kulturi, istoriji, zdravlju, dok se kroz preostala 2 projekta prate aktuelne lokalne teme, iz različitih oblasti. Shodno temama koje nisu društveno kontroverzne niti problematične, sadržaj je tretiran mahom promotivno, dok u izveštavanju TV Kopernikus dominira propagandni ton. Iako u sadržaju nema drastičnih povreda etičkog novinarskog kodeksa, istraživači su u izveštavanju RTV Belle Amie uočili da su pojedini prilozi napravljeni tako što je novinarska ekipa uzela izjavu od jednog sagovornika, a potom to izdelila na više kraćih izjava (u proseku minut do minut i po) i onda napravila 3 do 4 priloga sa izjavama jednog te istog sagovornika, što govori o nedostatku novinarske inicijative. Sadržaji TV Kopernikus imaju naglašen propagandni karakter jer se pored predstavnika lokalnih institucija kao relevantnih sagovornika na date teme, kao sagovornik skoro uvek pojavljuje i gradonačelnik Leskovca. Uz to, izuzev emisije “Više od vesti”, sav ostali proizvedeni medijski sadržaj čine redovne informativne emisije tj. Vesti TV K-1.

Teme pomenute emisije su kolažne, pa su i sagovornici bili iz različitih oblasti života. U svega 2 projekta (RTV Belle Amie i Radio 016) uvedena je novina u programsku ponudu, dok je u ostatku finansirana redovna produkcija medija ili redovne (a delimično inovirane) rubrike. Osim predstavnika iz različitih organizacija i grupa građana, uočljivo je da je veliki broj sagovornika iz lokalnih institucija i lokalne samouprave. Tako je, na primer, jedan od najčešćih sagovornika gradonačelnik Leskovca, bez obzira na tematski fokus projekta. U medijskom sadržaju u kom su kao pravdanje podnete dnevne vesti sagovornici su uglavnom predstavnici lokalnih institucija, lokalne samouprave, gradonačelnik, predstavnici državnih i republičkih organa. U slučaju projekta „Leskovac bez barijera“ koji se bavi problemima osoba sa invaliditetom, broj priloga predviđenih predlogom projekta i broj proizvedenih priloga se poklapa, međutim, očigledno je da je nekoliko njih napravljeno tako što je jedan isti snimak isečen na više delova, kako bi svaki od njih bio iskorišćen za različite priloge.

VRANJE

Ukupno 10 projekata i 452 jedinice sadržaja obrađene su kroz analizu medijskih sadržaja podržanih konkursom grada Vranja. U ovom obimnom sadržaju, dominiraju televizije RTV Vranje i Vranjska plus, sa 280 jedinica sadržaja. Javnim konkursima Vranja predviđena je raspodela 3.500.000 za 17 projekata koji uključuju Internet, radio i štampu, kao i dodatnih 13.500.000 za 6 televizijskih projekata. Dve pomenute televizije nose i glavnicu opredeljenog budžeta, zajedno preko 10 miliona dinara (oko 75% ukupne vrednosti konkursa). Analizirani sadržaj u najvećem broju slučajeva, čak 8 od 10, bavi se opštom populacijom i lokalnom zajednicom u celini. Preostali projekti posvećeni su uže fokusiranim grupacijama- mladima (1), i osobama sa invaliditetom (1). Kada su u pitanju glavne teme obuhvaćene projektima, sadržaj je raspoređen na više tematskih oblasti. Pitanja ekologije, kulture kao i aktuelna dešavanja obrađivana su u 6 projekata, po dva za svaku od navedenih oblasti. Preostala četiri projekta usredsređena su na teme ljudskih prava, nataliteta, sporta i zdravlja.

U skladu sa izborom tema, sadržaj je preovlađujuće deskriptivnog karaktera, neutralnog tona izveštavanja kroz vesti i izveštaje (7 od 10 projekata), dok se za preostala tri uočava promotivno (2 projekta) i propagandno izveštavanje (1) sa ciljem da se lokalni događaji ili ličnosti predstave u pozitivnom svetlu. Ovo je posebno vidljivo u izveštavanju OK radija, gde je u fokusu rad komunalnih preduzeća, a ne analitički tekstovi o stanju ekologije ili ekološke svesti. Samo dva projekta ponudila su inovativni program, za razliku od preostalih koji su uglavnom kombinovani sa već postojećim sadržajem. Za evaluaciju je posebno teško uočiti koji su delovi programa programske celine, naročito u slučaju televizija koje su navele da su na osnovu projektnog budžeta proizvele više stotina medijskih sadržaja. Tokom analiziranja sadržaja, istraživači nisu uočili teže povrede etičkog kodeksa.

ZAKLJUČCI

 Javni interes u informisanju za pet lokalnih zajednica koje su obuhvaćene uzorkom i analizom definisan je u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, i on podrazumeva, kako je navedeno u javnim pozivima, proizvodnju medijskog sadržaja koji unapređuje javni interes u informisanju u navedenim lokalnim zajednicama. Sadržaji koji su proizvedeni i analizirani formalno odgovaraju ovako široko definisanom javnom interesu.

Dublje analize, međutim, pokazuju niz nedostataka. Najpre, ne postoji dovoljno tematske raznolikosti u ponuđenom sadržaju, a naročito nedostaje tema iz domena vladavine prava, borbe protiv korupcije ili ljudskih prava. Svaka od ovih tema je deo zakonske definicije javnog interesa. Ovakav sadržaj je nedostajući i kao takav može biti pokretač ozbiljnih, na činjenicama zasnovanih, javnih debata o krucijalnim društvenim problemima. U ukupnom uzorku, ovakvih projekata je deset odsto (ukupno 4 od 46 obrađenih). Sadržajem dominiraju „meke“ teme poput istorije, kulture (kulturnog nasleđa, kulturnih manifestacija), poljoprivrede i života na selu, položaj mladih i sl. Zajedničko im je da sadržajem dominira promotivni ton i afirmativno izveštavanje. Više od polovine obrađenih projekata je ovako koncipirano.

Nedostatak javnih konkursa je i podrška projektima koji su zapravo prikriveno subvencionisanje redovnog rada medija, tj. produkcije redovnog medijskog sadržaja. Redovni informativni programi (dnevne vesti, emisije kolažnog tipa koje prate aktuelne događaje, studijske debatne emisije) su obično predmet ovakvih projekata, a u našem uzorku takvih je jedna trećina. Kako se javnim konkursima podržavaju projektni koji su tematski i projektno zaokružene celine, podrška redovnoj produkciji nije u skladu sa zakonom. U projektima lokalnih televizija upadljivo dominira propagandni ton izveštavanja, bez obzira na forme novinarskog izveštavanja. U njihovim programima dominira otvoren prostor nosiocima (lokalnih) vlasti da promovišu svoj rad, bez toga da budu pozivani na odgovornost. Postoji nastojanje da se u izradi medijskog sadržaja uključe i građani, ali to je mahom urađeno kroz sporadično i ad hoc anketiranje o segmentima teme koja je predmet izveštavanja. Iako postoje tehnološki preduslovi da se brojčano više građana uključi (pita za mišljenje) u obradi odabrane teme i time da se postigne pluralizam stavova, mediji uglavnom koriste stavove građana koji su u bliskoj relaciji sa stavom u politikom medija.