Na krevetu na kome je juče ubijeni Andrija I. (16) iz Leskovca poređane su njegove slike iz detinjstva, stvarčice koje je voleo kao mali, diploma sa Krosa RTS i crne nove patike, koje su mu njegovi hranitelji Zorica i Goran Veličković  kupili za 17.rođendan, 11.decembar.

“Umesto da mu slavimo rođendan, mi spremamo sahranu”, komentariše uplakana Zorica, koja iznova pažljivo ređa stvari na krevetu.

Andriju I. ubio je juče pesnicama N.A. (2006) iz Donjeg Stopanja, koga je zapravo pokojni tinejdžer poznavao od ranije jer su išli u istu školu i isti razred. I samo ih to veže.

N.A. i dečak koji je bio sa njim i pobegao išli su u treći, odnosno, prvi razred u Školu za tekstil i dizajn.

„Obojica su bila problemtična, veoma. Bežali su sa časova, bili nepristojni s profesorima, pravili su probleme. Zbog toga su pre dva meseca prebačena u Hemijsku školu. Andrija se nije družio sa N.A., ali su išli u isto odeljenje jer je ovaj više puta ponavljao, ali se nisu nikada družili. No, jednostavno ga je znao”, pričaju za Jugmediu u ovoj školi.

Za ubijenog  tinejdžera imaju samo reči hvale.

“Bio je osrednji đak, ali veoma miran, veoma lepo vaspitan, redovno je dolazio na nastavu, nikada se niko nije na njega požalio, i onako mirnog i tihog svi smo ga voleli”, dodaje naš sagovornik.

Zbog njegove brutalne smrti ima se utisak da je ceo Leskovac na nogama. Dodatno su se pojavile čaršijske priče posle izjave ministra policije Ivice Dačića, pa po neki Leskovčani komentarišu u smislu – ko zna šta se krije iza toga?

Andrija je bio i košarkaš. Dve godine je trenirao u košarkaškom klubu Imperium u kome su od sinoć u šoku. Na Fejsbuku su izrazili saučešće ožalošćenima i sami u žalosti.

“Andrija je bio dečak za primer, toliko dobar, toliko mio, toliko poslušan, vredan, kulturan i predan da si mogao na hleb da ga mažeš. Više puta sam ga, kada zakasnimo sa treningom, vozio kući i uvek mi je pričao o hraniteljima i svom starjem bratu. U šoku smo i ne znamo šta da radimo”, priča za Jugmediu predsednik kluba i trener Marjan Veljković.

Pitamo da li mu se žalio da mu je neko pretio i da li je pominjao ime ubice, ono što smo pitali i usvojitelje. Odgovara odrično.

“Ne, nikada mi nije pomenuo da uopšte ima bilo kakvih problema, ali jutros sam načuo da je moguće da ga je taj napao zbog neke devojčice. To sam samo čuo, ne mora da znači i da je istina”, dodaje.

Iako je Dačić napisao u svom saopštenju da je među ubijenim i ubicom bilo nekog sukoba, u leskovačkoj policiji je Jugmedii nezvanično rečeno da “ono što je sigurno to je da nije bila droga, kako se na društvenim mrežama piše, ali da se neki navodi o devojčici tek proveravaju”.

“Da je bio zaljubljen, ja bih znao jer smo nas dvojica imali poseban odnos. Govorio mi je o svim svojim emocijama. Njegov put i život odvijao se između škole, kuće i košarkaškog igrališta kod Zdravlja, nedaleko od naše kuće, gde je provodio slobodno vreme kada nije bio na treninzima”, priča Goran Veličković.

Inače u kući Veličkoviča nismo zatekli starijeg Andrijinog brata, Vasilija, koji pohađa Višu tekstilnu školu u Leskovcu jer su ga danas namerno poslali u frizerski salon Veličkovića, da ne sluša plač u kući. I inače u tom salonu povremeno pomaže, uči zanat pored škole.

Andrijinu smrt gledao je njegov drug

Ono što se sinoć nije znalo to je da je se Andrija nije sam vraćao iz škole već sa svojim drugom, rutom koja je vodila pored Hemijske škole, tamo gde su ubica i drugi problematični dečak bili prebačeni.

“Prošli su pored nas i javili se. Nešto su pričali i smejali se. Bili su dobre volje. Posle par minuta onaj drugi se vraća trčeći i zove u pomoć mog supruga”, piča vlasnica frizerskog salona, koji se nalazi pored trotoara stambene zgrade.

“Rekao je da mu drug leži nepomično iza zgrade. Ja sam  otišao da vidim šta se dešava i video dečaka kako leži bez znakova života. Pokušao sam da ga vratim, ali kad sam ga uhavatio za ruku nije imao puls. Bio je bled. Po priči njegovog druga znam da su ga presrela dva dečaka, a jedan ga udario i da je dobio još nekoliko udaraca na zemlji. Pozvao sam odmah hitnu pomoć, koja je došla za par minuta. Dali su sve od sebe i odvezli ga u bolnicu, a kasnije sam čuo da je umro”, priča Marko Stošić.

Dok smo razgovarali sa Stošićem, preko puta su stajali učenici Hemijske škole. Pričaju da su se dvojica učenika izgubila iz škole na odmoru, posle četvrtog časa i da se nisu više vratila, te da su tek kasnije saznali šta se desilo i da su potreseni. Za ubicu kažu da je bio veoma loš, dok za njegovog mlađeg druga – ne.

Andrija i njegov brat su došli u kuću Veličkovića kao dečaci, još 2011. godine. Njihovoj majci su oduzeli pravo na staranje zbog teškog zanemarivanja dece. Ali, deca su imala i oca koji je umro nedavno,  6. novembra ove godine, prema tvrdnjama njegove bliske rođake.

“Otac je bio u kontaktu s decom, bez obzira što su bili u hraniteljskoj porodici. Stariji sin Vasilije je frizer, on ga je šišao skoro svakog meseca”, priča.

Objašnjava da je otac bio bolestan, invalid, bez obe noge, u kolicima.

Leskovčani će danas polaganjem cveća i paljenjem sveća, na mestu gde je, očigledno, preminuo, odati poštu  Andrija I.