Udruženje Lukanjaca i potomaka organizovalo je novi susret meštana nekadašnje Velike Lukanje na Staroj planini koja je zbog izgradnje HE „Pirot“ potopljena krajem 1989. godine.

Oko 70 meštana okupilo se u novoj školi na Rudini koja je ostala na obalama Zavojskoj jezera i nadomak rodnjih ognjišta. Gosti su bili dugogodišnji sakupljač i istraživač tradicionalne kulture iz Pirota agronom po struci Dragoljub Zlatković i Jovan Jelenković, gost iz susedne Pakleštice, koji je bavi književnošću. Organizovan je prigodan program pod nazivom „O Lukanji i Lukanjcima“ u kome je Dragoljub Zlatković, autor, „Rečnika pirotskog govora“, podsetio na selo koga više nema, ljude i običaje i na svoje početke agronoma u srednjem Visoku.

„U aprilu 1965. godine u srednjem Visoku na Staroj planini počeo sam da radim kao agronom. Zatekao sam jedan potpuno novi i različit svet i bogatstvo koje sa ljudima nestaje a to niko ne ceni. Počinjem sve to da beležim.Tada sam odlučio da napišem moju prvu knjigu ‘Duma’” rekao je Zlatković, autor petnaestak knjiga iz oblasti dijalektologije i tradicionalne kulture ovog kraja.

Predstavljen je i najnoviji roman meštanina Negoslava Djordjevića „Zaglavljeni u vremenu“ a na video bimu su prikazane stare fotografije nekadašnje Lukanje.

“One su svedoci jednog vremena i svima su probudile emocije i u mislima i vratile nas u nostalgično vreme i prošlost”, rekao je Djordjević.

Predstavljena je Una Antić, učenica generacije pirotske Gimnazije, čiji je otac poreklom iz Velike Lukanje,

“To će biti tradicija da se uvek predstavljaju najuspešniji mladi ljudi čiji su koreni iz ovog potopljenog sela”, rekao je jedan od organizatora druženja Zoran Cvetković Laba.

Osim Zlatkovića i Jelenkovića, na skupu su govorili i Negosav Djordjević i Zoran Cvetković Laba. Istakli su da su zavičajne veze među ljudimao važne i da ih, kroz ovakva druženja, potrebno stalno osnaživati. Lukanjci bi voleli da ovakva druženja budu redovna i masovnija i da vremenom prerastu u tradicionalna.

Podsećamo da je ovo selo izbrisano sa geografske karte a Lukanjci raseljeni. Na obali jezera, osim škole, ostalo je i nekoliko novoizgrađenih kuća kao sećanje na zavičaj i selo koje je bilo centar srednjeg Istoka. Njemu su gravitirali Gostuša, Bela, Pakleštica, potopljeni Mala Lukanja i Zavoj, Koprivštica i Pokrovenik. I ovoga puta sa puno emocija i sa setom gledali su u jezero na čijem je dnu njihovo rodno selo. Setili se rodnih kuća, plodnih oranica kraj Visočice, škole, rođaka i prijatelja… Druženje je nastavljeno u vikendicama nadomak nekadašnjeg sela i u susednoj Gostuši uz obilnu trpezu.

Selo izbrisano sa karte, ostala samo sećanja

Osnovnu školu u Velikoj Lukanji pohađali su učenici iz Velike Lukanje, Gostuše, Pakleštice, Bele, Zavoja, Male Lukanje, Koprivštice i Pokrovenika. Prestala je sa radom školske 1987/88. godine. Krajem 1989. godine selo je raseljeno. Kuće su porušene i od tada Velika Lukanja ne postoji. Maticu sela čini nekoliko kuća na Rudini iznad sela gde se nalazi i zgrada nove škole. Ostala su imanja, ali i sećanja Lukanjaca koja ne blede.