Dok prosečne neto zarade u Srbiji tapkaju u mestu godinama, cene proizvoda koje čine takozvanu potrošačku korpu neprestano rastu, a ovih dana najviše je skočila cena jestivog ulja bez kojeg ne možemo da spremimo baš ni jedno jelo, salate, pite ni kolače, pa je tako ulje „Vitalis“ u leskovačkim trgovina poskupelo sa 180 na 224 dinara.

Poskupeo je zejtin i drugih proizvođača. „Dijamant“ se nedavno prodavao za 160, a danas je 170 dinar, a „Iskon“ je sada 220 dinara, za kojeg domaćice kažu da je i najnekvalitetniji.

Iz udruženja potrošača računaju da je od početka prošle do kraja jula ove godine zejtin poskupeo za, čak, 45 odsto, pa se za prosečnu platu tada moglo kupiti 84 litra manje nego godinu dana pre. Posle najnovijeg poskupljenja još manje.

Nagli skok jestivog ulja pravda se situacijom na svetskom tržištu i manjim rodom u 2020.godini, a da se stazabilizacija cena očekuje, navodno, posle ovogodišnje berbe koja još nije završena.

U Srbiji polako raste i cena mesa. Taklo smo prošle godine kilogram mogli da kupimo za 500 do 600 dinara, danas za 700 do 900 dinara.

Gorivo raste skoro na dnevnom nivou, za pola dinar, za dinar, dva i tri, pa litar, na primr, evro premiuma košta 162,90 dinara, a jula 2020.godine za liter ovog goriva trebalo je izdvojiti 126.90 dinara. I inače, benzin je već godinama najskuplji u Srbiju u odnosu na zemlje iz okruženja.

Zvanično, inflacija u Srbiji je nešto preko 4 posto. Nezvanično, svaki dinar koji primimo na ime povećanje zarada i svaka donacija građanima od države Srbije, za koje mnogi veruju da dolaze lično iz džepa predsednika Srbije, odlaze u vetar.

U Engleskoj, na primer, vlada nestašica goriva i cene ubrzano rastu, a za očekivati je da se takva situacija proširi i na druge zemlje i da cena hrane u vreme pandemije neprestano raste, jer se ovoga puta nismo bavili rastom cena drugih prehrambenih proizvoda, kao rastom cene hleba, najosnovnije životne namirnice.