Velika je privilegija osamiti se i stvarati u tišini, ocenio je sinoć novinar i književnik Vojkan Ristić iz Vranja na predstavljanju svoje dve knjige u Leskovačkom kulturnom centru – „Engleski izdavač“, deo porodične sage, i „Dosije novinar“, autobiografska knjiga.

Ovaj Vranjanac, kome je, kako sam kaže, Leskovac drugi dom jer je tu završio Gimnaziju, novinarski smer, stekao prva znanja o profesiji družeći se sa tadašnjim iskusnim novinarima, objavio je desetak knjiga, a sve one napisane su drvenom olovkom.

„Dođe tako vreme kada vam dosadi rudarski novinarski posao, trčanje za dnevnim događajima, a ja sam sada u poziciji da se bavim temama, pa imam više vremena za pisanje. Iako sam, čini mi se, rođen kao novinar, sa protokom godina javlja se želja da nešto zabeležite, da ostavite dublji otisak u vremenu“, kazao je Ristić.

„Engleskog izdavača“ pisao je četiri godine.

„To je roman o mojoj porodičnoj sagi, priča o mom ujaku čije ime nosim, koji je nestao u vihoru Drugog svetskog rata, za kojim tragam od Čačka podno Ravne gore, pa sve do Londona. O njemu znam samo dotle kada je nestao i kada su Nemci ušli u selo, zapalili ga, i mog dedu i mamina dva brata odveli na Banjicu gde su streljani. Kuća i kafane mog dede u peplu su nestali. To me je proganjalo i vrlo često me guralo u snovima, jer kako godine prolaze, ljudi tragaju za svojim korenima. Ja sam ujaka proveo kroz jednu literarno obrađenu priču“, pojasnio je Ristić.

O „Engleskom izdavču“ govorio je i Dragan Radović iz LKC-a, rekavši da je reč o „slojevitoj, interesantnoj, dinamičnoj priči  sa dosta lepote koju novinari znaju da naprave“, a koja prati događanja od Drugog rata, drugo lice tog rata „vezano za Dražu“, do onoga što se događalo u Srbiji devedestih, sudbinu jedne porodice, „utkanu u lepu priču sa elementma trilera i lepog istraživanja, bez pretereane literano poetske ornamentike i sa mnogo detalja“.

„Dosije novinar“ je autobiografska priča, skoncentrisana na onaj novinarski deo i poslednja te vrste, kako je sam autor rekao.

O toj knjizi govorio je novinar RTS-a Srđan Conić iz Leskovca

„Vojkan Ristić kao da je ušao u Službu državne bezbednosti ili Mi6 i prepisao  ono što su o njemu pisale te službe. Da li jesu ili nisu, to možda ne zna ili zna sam Vojkan Ristić. To je hronika o čoveku i jednom vremenu koji je tragao za istinom“.

Za Ristića je kazao da je čovek kome je novinarstvo život i koji je fakultet završio u Beogradu, družeći se i kao student i kasnije kao već diplomirani novinar, s doajenima srpskog novinarstva.

„Ova knjiga može da bude Biblija mladim novinarima… Novinarski posao je kao rudarski,  vezan za vreme, sekunde, za članke koje neko pročita ili ne pročita. Sve je to, međutim, prolazno. Kada napišite knjigu nešto ostaje iza vas, sa svakom knjigom duhovno se sazreva, a Ristić je istinu našao u sebi“, ocenio je Conić.

Vojkan Ristić je proveo mesec dana u zatvoru tokom bombardovanja Srbije 1999. godine kao dopisnik BETE i Danasa iz Vranja, a u zatvor je zaglavio zbog knjige u rukopisu o moćnom Vranjancu. U ovoj knjizi nije se preterano bavio tim mračnim vremenima.

„Nisam se ovde bavio tim trenucima i ljudima koji su sada speremni da priznaju svoje grešeke. Verujem da je sada obavezujuće da decu ne učimo nasilju i revanšizmu, vama neće ostati ništa za lepe trenutke. Jer, imamo samo jedan život. A, ipak, nismo mi – čelici“, zaključio je Ristić, posle čega se razvila priča o novinarskoj profesiji, nekada i danas, uspomenama iz Leskovca, koji je po rečima samog gosta, rođenog u Vladičinom Hanu, bio otkrovenje za njega, živeo za pozorišne predstave, fudbal i košarku.