Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) predstavili su rezultate dva istraživanja o transparentnosti pravosudnih organa i saradnji pravosuđa sa medijima.  

Vida Petrović Škero, sudija u penziji i autorka istraživanja NUNS-a “Iskustvo i percepcije novinara o transparentnosti pravosuđa u Srbiji”, smatra da je ovo  najobimnijije istraživanje kod nas o odnosu pravosudnih institucija i novinara. Prema njenim rečima, novinari smatraju da je pravosuđe zatvoreno, da sudije ne smeju sa njima da komuniciraju, a pravosuđe smatra da mediji i novinari nisu dovoljno stručni,  i da krše mnoga prava. Škero je posebno apostrofirala činjenicu da je zaštita novinara pred pravosudnim organima „veoma labava“.

„Sudije se boje novinara koji će da ih izlože pritisku, a novinari smatraju da sudije rade pod pod pritiskom vlasti“, navela je Škero, citirajući izjavu novinara iz fokus grupe da se dešava da “novinar koji je bio u sudnici, dok stigne u redakciju, konstatuje da medij čiji novinar nije bio u sudnici već ima objavljenu informaciju sa suđenja. Mašinerija tabloida i vlasti kao da radi zajedno, a ništa se ne preduzima i nema volje institucija da se ovo promeni”.

Kristina Kalajdžić, iz Partnera Srbije, ukazala je da veliki problem prestavlja što sudovi u 85% slučajeva ne objavljuju vesti i saopštenja na svojim sajtovima, dok osnovna tužilaštva to ne rade u 72% slučajeva. Ona je posebno istakla problem nepostojanja odgovornosti i stvarnih sankcija za institucije koje ćute i koje su netransparentne u svom radu.

“U praksi ne postoje kazne za predsednike sudova ili portparole za neodgovaranje na upit novinara, ili zbog neobjavljivanja vesti na sajtovima. Stoga, nedostatak stvarne odgovornosti omogućava ovim insitutcijama da se sve više zatvaraju”, istakla je Kalajdžić.

Lidija Komlen Nikolić, iz Udruženja javnih tužilaca, rekla je da postoji trend otvaranja tužilaštava, ali da tužioci ne vole da se eksponiraju, jer se ne osećaju sigurno.

“Komunikacija sa medijima je zapravo zaštita rada Tužilaštva”, navela je Komlen Nikolić dodajući da portparoli često nemaju odobrenja tužioca, a razlog tome što ih nisu pitali.

Ivana Obradović, sudija Višeg suda u Kragujevcu, istakla je da je za sliku pravosuđa bitna otvorena saradnja sa medijima. Prema njenim rečima neke sudije misle da će mediji loše da napišu o njima, jer ih u startu svrstavaju u režimske, i da se tako brane.

“Nerealno je da svaka redakcija ima obučenog novinara za pravosuđe, ali je bitna dobra volja”, istakla je Obradović.

Istraživanje NUNS-a pokazalo je da se novinari u svom radu suočavaju sa velikim brojem barijera u dobijanju odgovarajućih podataka, jer postoji nepoverenje između predstavnika pravosudnih organa i novinara. Novinari su konstatovali i da postoji nedovoljna obučenost portparola u pravosudnim organima, koji bi trebalo da budu ključni izvor informacija za medije. Otuda se novinari često u izveštavanju okreću drugim izvorima podataka, kao što su advokati, samostalni eksperti i drugi medijski izvori, a koji pružaju samo ograničene mogućnosti za objektivno izveštavanje.

Percepcija novinara je da pravosudne institucije i sudije ne ulažu trud u unapređenje saradnje sa medijima i novinarima, jer su često nedostupni za novinare. Ujedno, procedura za dobijanje sudskih odluka je spora.

Redakcije najčešće nemaju novinare koji su specijalizovani isključivo za praćenje rada sudova i tužilaštava. Opterećenje novinara drugim poslovima u većoj ili manjoj meri onemogućava ih da redovno prate suđenja i tako na najneposredniji način dolaze do željenih informacija.

Veličina sudnice često ne omogućava prisustvo svim novinarima koji žele da prate suđenje i novinari smatraju da su male sudnice bile izgovor sudijama da im se onemogući pristup suđenjima.

Ujedno, zanemarljiv je broj novinara koji su prošli obuku o proceduralnom znanju za pravilno izveštavanje o svim fazama krivičnog postupka.

Rezultati izraživanja Partnera Srbije pokazuju da ne postoji ujednačen pristup u komunikaciji sudova, odnosno tužilaštava, bilo da se radi o informacijama koje su dostupne na sajtovima ovih institucija, odgovaranju na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja ili direktnoj komunikaciji i saradnji sudova i tužilaštava sa medijima. Ovo istraživanje je pokazalo i da komunikacija, bilo usmena ili pisana, najviše zavisi od pojedinaca koji su unutar sudova, odnosno tužilaštava, zaduženi za komuniciranje sa javnošću.

Na osnovu pretrage sajtova sudova i tužilaštava uočena je neusklađenost u broju, vrsti i kvalitetu informacija koje su na sajtovima dostupne. Većina sudova i tužilaštava  ne objavljuje vesti o svom radu, čak ni kada se radi o postupcima za koje postoji povećan interes javnosti.

Kada se radi o postupanju po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, ovo istraživanje je pokazalo da transparentnost sudova i tužilaštava opada ukoliko su predmet zahteva informacije koje su medijski interesantne i potencijalno uključuju nosice javnih funkcija.