NIŠ – Rukovodstvo Ei holding korporacije spas od stečaja ovog nekadašnjeg industrijskog giganta vidi u javno-privatnom partnerstvu.

Prema rečima direktora Ei holding korporacije Aleksandra Popovića najbolje rešenje za Ei, ali i grad Niš bilo bi formiranje novog zajedničkog preduzeća.

„To preduzeće preuzelo bi onu imovinu Elektronske koja može biti ponovo u  funkciji. Grad bi bio većinski vlasnik te firme, čime bi konvertovao u kapital svoja potraživanja prema preduzećima u Elektronskoj“, objasnio je Popović.

On je dodao da bi novoosnovano preduzeće poslovalo na tržišnim principima i donosilo profit svojim osnivačima.

„Potraživanja koja su već godinama „mrtva“ grad bi na taj način konvertovao u nešto korisno. Pored toga grad bi dobio nove lokacije za grinfild i braunfild investicije“, objasnio je Popović.

Prema njegovim rečima ideja rukovodstva Ei holdinga je da novo preduzeće investitorima ponudi, između ostalog,  i pet  komunalno opremljenih placeva koji su kompletno komunalno opremljeni.

„Na tom prostoru moglo bi da bude izdvojeno pet placeva površine od jednog i po do dva hektara. Grad trenutno nema ni jednu takvu lokaciju za investitore, a ove u Elektronskoj nalaze se samo par kilometara od centra grada“, istakao je Popović.

On je istakao da bi formiranjem zajedničkog preduzeća imovina Elektronske industrije bila sačuvana od daljeg urušavanja, a pri tom bi bili poboljšani uslovi poslovanja firmi koje na tom prostoru već rade.

Popović je istakao da nisu realna očekivanja sindikata da na prostoru Elektronske industrije bude formiran naučno-tehnološki park.

„. Naučno-tehnološki par je mesto gde naučne ustanove svoja naučna istraživanja usklađuju sa potrebama privrede i to sa tehnološki najsavremenijim preduzećima. Mi nemamo privredu za tako nešto“, kategoričan je Popović.

On je istakao da je  da u Elektronskoj sada radi 76 ljudi, ali da proizvodnje nema već dugi niz godina.

„Realnost je i da su subvencije koje je Holding ranije dobijao od države trošene samo na zarade. Takođe je realnost da je Holding korporacija dužna Fondu za razvoj 2,83 milijarde dinara“, podvukao je Popović.

Prema njegovim rečima činjenica je i da su sindikati koji sada mašu zahtevima za formiranje naučno- tehnološkog para od tih para potrošili ogroman novac.

„Prethodni direktori su im ga transferisali, a oni su ga nemilice trošili. Sindikati i dalje žele naučno-tehnološki park kako bi sačuvali svoje pozicije i 50 miliona dinara koji imaju na računu, a koji su dobili prodajom sindikalnih odmarališta“, naglasio je Popović.

Kako je istakao Popović, zbog svih ovih činjenica, mnogo je realnije krenuti u formiranje novog preduzeća i novog industrijskog parka, nego pričati i dalje o „Tehnisu“.

                                                               (Kraj)mia/ena