Zatvaranje fabrike Benetton Niš ostavilo je radnike bez pisanih garancija o otpremninama, dok sudbina ranohrišćanskih grobnica, pronađenih na tom lokalitetu, i dalje ostaje neizvesna. Pored socijalnih posledica, otvorena su i pitanja nepoštovanja Zakona o zaštiti kulturne baštine, jer kompanija prodaje zemljište bez konsultacija sa nadležnim institucijama.

Kompanija Benetton je početkom 2025. godine odlučila da zatvori svoj proizvodni pogon u Nišu zbog ozbiljnih finansijskih problema. U procesu zatvaranja, oni su obećali da će u potpunosti poštovati zakonske i ugovorne obaveze prema zaposlenima, uz održavanje dijaloga sa nadležnim državnim organima. Međutim, radnici su izneli zabrinutost zbog nedostatka pismenih garancija u vezi sa isplatom otpremnina. Jedna radnica je za list „Vreme“ izjavila da su dobili usmena obećanja o isplati 60% od zarade za svaku godinu provedenu na poslu, ali da nemaju nikakvu pisanu potvrdu o tome. Gradonačelnik Niša, Dragoslav Pavlović, obećao je pomoć radnicima u pronalaženju zaposlenja u drugim kompanijama, naglašavajući da će grad biti aktivno uključen u rešavanje ove situacije.

Iako je Benetton najavio poštovanje zakonskih i ugovornih obaveza, izostanak pismenih garancija i neizvesnost u vezi sa konkretnim koracima za rešavanje statusa radnika ukazuju na potrebu za dodatnim praćenjem i osiguravanjem da obećanja budu ispunjena u skladu sa zakonima i propisima.

A šta će biti sa kulturnim nasleđem unutar samog kompleksa?

Ne tako davno, u obraćanju javnosti, kao Narodni pokret Srbije – GrO Niš, upozoravali smo da ovo zemljište sadrži vredne arheološke ostatke, te da su grad Niš i druge nadležne institucije (Zavod za zaštitu spomenika) u obavezi da preduzmu odgovarajuće korake kako bi obezbedile zaštitu kulturne baštine, uključujući mogući i otkup zemljišta. Takvi nalazi, kako se pretpostavlja, mogu da se porede sa nalazima ranohrišćanskih nekropola u Saloni, Hrvatskoj, Pečuju, Solunu i Sofiji.

Ovakav korak bio bi u skladu sa zakonodavstvom koje štiti kulturnu baštinu, jer bi država i grad morali da implementiraju posebne mere zaštite arheološkog nalazišta. Zato smo, u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu Republike Srbije, predložili da ovu dobru priliku grad iskoristi i povrati svoju imovinu pravom preče kupovine. Naime, Zakon o kulturnom nasleđu kaže u delu X – Promet i komercijalno korišćenje, eksproprijacije kulturnih dobara, i u članu 103. Pravo preče kupovine, da „Republika Srbija ima pravo preče kupovine kulturnog dobra u privatnoj svojini“. Znači, ovo može da bude dobra šansa da grad, odnosno država, ako hoće, ponovo otkupi deo ili celu fabriku Benetton, njeno zemljište, i da se najzad arheološko blago koje se nalazi u samom kompleksu sredi i napravi jedan mali muzej i prezentuju ranohrišćanske grobnice kojih je Jagodin mala puna.

Podsetimo, još 2012. godine, kada su nađene, najavljeno je da će ranohrišćanske grobnice, njih tridesetak u okviru kompleksa fabrike „Nitex“, odnosno današnjeg „Benettona“, biti izmeštene. Međutim, to do danas nije realizovano, iako je tadašnji gradonačelnik, Perišić, najavio da će se ovaj proces sprovesti. Sličnu najavu dala je i gradonačelnica Dragana Sotirovski 2022. godine, deset godina kasnije, kada je istakla da je ovo jedan složen posao, ali da je razgovarala sa kompanijom o mogućnostima premeštanja grobnica. Sličnu najavu dao je i gradonačelnik Pavlović ove godine, kada je ponovo pokrenuo pitanje izmeštanja grobnica. Međutim, iako je prošlo 13 godina, i dalje ništa nije urađeno. Realnost je da se, uprkos najavama, ništa konkretno nije promenilo, jer očigledno, pored volje, nema ni znanja da se ovo uspešno realizuje.

Ne samo da se ništa nije uradilo, već, po našim saznanjima, vidimo da iz kompanije Benetton nisu konsultovali Zavod za zaštitu spomenika pre nego što su odlučili da prodaju ovu imovinu. Oglasili su prodaju bez konsultacija sa Zavodom za zaštitu spomenika. Nedostatak ovih konsultacija mogao bi ukazivati na to da kompanija nije u potpunosti ispoštovala sve zakonske obaveze pre početka procesa prodaje.

Primer Benettona je dobar ilustrativan slučaj za razumevanje kako izazovi u implementaciji zakona i ravnomernoj primeni mogu uticati na prava radnika i zaštitu kulturnog nasleđa. U zemlji u kojoj zakoni nisu dosledno primenjeni i ne važe isto za sve, dolazi do situacija u kojima profit ili politički interesi, korupcija, preovladavaju nad zaštitom prava ljudi i kulturnih vrednosti.

Da bi društvo postalo pravičnije i ravnopravnije za sve, potrebna je ozbiljna reforma u primeni zakona, sa većim naglaskom na odgovornost za prekršaje i većim nadzorom nad sprovođenjem zakona. U konkretnom slučaju, Narodni pokret Srbije – GrO Niš apeluje na gradske vlasti da obezbede da Benetton zaista ispoštuje sve obaveze prema radnicima, ali isto tako da se aktivno uključe u rešavanje problema zaštite arheološkog nasleđa i poštovanja zakona, što ovde očigledno nije ispunjeno.

Narodni pokret Srbije Niš,

Vladimir Jovanović,

potpredsednik GrO.