Jun mesec je tradicionalno vreme kada se održavaju godišnjice mature. Često se na tim svečanim skupovima može čuti kako je neka generacija bila posebna i kako su neki bili bolji od drugih. Međutim, jedno odeljenje iz školske 1981/1982. godine ima čvrste argumente, s obzirom da je po uspehu bilo jedno od najboljih u istoriji vlasotinačkog srednjoškolskog obrazovanja, jer je bilo među 15 najboljih u SFRJ, odnosno među 5 najboljih u Srbiji.

To je čuveno IV3 tadašnjeg Obrazovnog centra „Milentije Popović“ u Vlasotincu, koje je iznedrilo 12 lekara i još dosta drugih visokoobrazovanih pojedinaca.

Doktor Bratislav Bata Mitrović, poznat u Vlasotincu po porodičnom nadimku Miračija, dao nam je neke interesantne podatke o njihovom  odeljenju.

„Tih godina u okviru Obrazovnog centra „Milentije Popović“ pohađali smo prirodno-tehnički smer, zanimanje – tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju, čiji su plan i program, po broju prirodnih predmeta, najviše odgovarali današnjem prirodno-matematičkom smeru gimnazije. Reforma školstva (usmereno obrazovanje) ukinula je dotadašnje profile obrazovanja, pa tako i gimnaziju, ali po tom novom programu su nam predavali stari gimnazijski profesori, tako da nismo bili uskraćeni za kvalitetne obrazovne informacije. Naprotiv, bilo je dosta dobrih i zahtevnih učenika koji su stimulisali profesore da daju svoj maksimum u obrazovanju“, započinje priču dr Mitrović.

Pitali smo sagovornika zašto se i danas, nakon 40 godina, među gimnazijskim profesorima priča o njihovom odeljenju.

„Na kraju trećeg razreda bilo je rangiranje po uspehu svih srednjoškolskih odeljenja ondašnje Jugoslavije, koja je uzgred budi rečeno imala preko 22 miliona stanovnika. Naše tada III3 bilo je, precizno rečeno, četrnaesto na rang listi u SFRJ i drugo u Srbiji, što je za mali grad kakav je Vlasotince, na jugoistoku zemlje, bilo više nego spektakularno. Ovaj uspeh bio je od Ministarstva prosvete nagrađen dvodnevnom edukativnom ekskurzijom, prilikom koje smo obišli Institut u Vinči, Institut za biološka istraživanja, Botaničku baštu i još par naučnih institucija. Naravno, ovaj naučni program pratili su i drugi nezaboravni mladalački sadržaji“, priseća se dr Mitrović uz neizbežan osmeh.

Naredne godine su pokazale da to odeljenje zaista prednjači u odnosu na druga, jer koliko nam je poznato nijedno nije dalo čak 12 lekara.

„Nas je bilo dvadesetdevetoro. Većina je po zavrsetku srednje škole upisala studije i uspešno ih okončala, tako da pored 12 lekara, među nama ima tehnologa, agronoma, profesora biologije, farmaceuta… Imamo dva doktora nauka i jednog magistra. Naglašavam da su i oni koji nisu završili fakultete, veoma uspešni u sferama svoga delovanja. Jednom rečju to je društvo kvalitetnih i dobrih ljudi. Život nas je kasnije, naravno, odneo na razne strane, tako da nas danas ima u Leskovcu, Beogradu, Subotici, Moskvi, Pirotu, Vlasotincu, Sremskoj Mitrovici… Međutim, osećaj pripadnosti ovom odeljenju i njegov duh su evo i nakon 40 godina neuništivi. Nažalost, zbog preuranjene smrti, troje više nije sa nama, ali ih se uvek rado sećamo jer su bili i ostali deo nas“, zaključuje dr Mitrović.

Kad god mu obaveze dozvoljavaju, dr Bata Mitrović dolazi u Vlasotince, kako on voli da kaže u „čaršiju“. Otkrio nam je jednu interesantnu pojedinost. Iz ljubavi i pietetu prema Vlasotincu, prema juznjačkom duhu, pre svega prema smislu i nadarenosti za humor, unazad desetak godina prikupljao je vlasotinačke nadimke. Trenutno u zabelešci ima oko 500, ali broj nije konačan i to je tema za neko drugo vreme i neki drugi članak.