Kada sa regionalnog puta Bojnik-Brestovac skrenete u Kacabać i nastavite dalje tim putem prolazeći uskom asfaltiranom ulicom koja u jednom trenutku prelazi u makadam, dva kilometra dalje, uz brdo, posle prelepe borove šume naići ćete na prve kuće pustorečkog sela Obilić. 

Smešten na jednoj dugoj kosini, koja se naziva Kacabaćki rid, prema nekim podacima Obilić je formiran 1891. godine na zemljištu pokrivenom hrastovom šumom, a kuće su građene duž puta, rašireno u dve mahale od kojih je jedna u pravcu Zorovca a druga u pravcu Ćukovca.

Prema podacima koje je zabeležio prof.dr Milutin Đorđević, Obilić je dobio naziv u čast nekog Draga Perovića, crnogorskog junaka iz srpsko-turskog rata koji je pored brojnih odlikovanja nosio i medalju „Obilić“.

Obilić je selo u kome se  dim vije sa tek petnaestak odžaka u kojima živi trideset jedan stanovnik, što je najmanje u istoriji ovog sela.

Žalosna statistička krivulja demografije ovog sela jedini put pokazala je porast broja stanovnika u periodu između popisa 1961. (145 stanovnika) i popisa 1971. (153 stanovnika), dok je trend opadanja broja meštana  primetan sve vreme od 1948. godine do današnjih dana. Na poslednjem popisu 2011. godine u Obiliću je živeo 51 stanovnik.

Sa Markom Blagotićem, koji je ostao na porodičnom imanju sa suprugom i dva sina, obišli smo selo i pričali o prošlosti i planovima za budućnost.

Marko je poštar, radi u pošti u obližnjem Kosančiću pa je i to jedan od razloga što je, za razliku od mnogih, ostao da živi u svom selu.

Obilić je, kao što smo rekli, lošim makadamskim putem povezan sa Kacabaćem, dok sa ostalim mestima povezuje se još gorim poljskim putevima.

Marko ipak, naglašava: Relativno skoro dobili smo vodu iz vodovoda i neko ulično osvetljenje, što je jedna od najvećih stvari koje su mučile selo jer smo se vodom snabdevali iz bunara i putem hidrofora. Najveći problem nam  je ipak ovaj makadamski put za koji, bar koliko se ja sećam, više vlasti radi projekat ali put i dalje ostaje nezavršen.

Istini za volju, i iz ličnog iskustva, autor ovog teksta poznaje ovaj put i uz potvrdu Markovih reči dodaje da opština Bojnik prilično često radi na ravnjanju i nasipanju ovog puta da bar malo olakša život meštanima Obilića i dela Kacabaća.

U borovoj šumi, sa desne strane puta ka Obiliću nalazi se žalostan prizor. Naime, nepoznati počinioci pre više godina  skinuli su bronzanu bistu narodnog heroja Toze Dragovića, streljanog u Kragujevcu oktobra 1941. godine gde je boravio kao organizator narodno-oslobodilačkog pokreta. Spomenik nikad nije obnovljen, a počinioci nisu pronađeni.

Ipak, Opština Bojnik je 2000. godine u saradnji sa Savezom potomaka ratnika Srbije od 1912.-1920. godine u selu podigla spomen obeležje u čast Topličkog ustanka. Naime, u ovom  selu, udaljenom od glavnih puteva, sastali su se organizatori i najistaknutije vođe ovog ustanka: Kosta Pećanac, Kosta Vojinović, sveštenik Dimitrijević  u kući Petra Dragovića, i na dvodnevnom većanju dogovorili  pokretanje ustanka i podelili „Ustanička područja“  rešivši organizaciona pitanja i donevši odluku da se ustanak podigne.

U periodu Topličkog ustanka, na području Jablaničkog sreza, vođeno je preko 80 gerilskih borbi uz 35 manjih sukoba. Svake godine u februaru, predstavnici bojničke opštine i Saveza potomaka ratnika polažu vence na ovaj spomenik.

Posebnu muku meštanima sela stvara i činjenica da niko nije pronašao interes da u selu drži prodavnicu mešovite robe pa  za i najmanje sitnice moraju da odlaze do najbliže prodavnice u Kacabaću do koje imaju oko tri kilometra.

Ista je situacija i sa đacima pešacima, kojih nema puno. Petoro dece, uzrasta od jedne do 15 godina pešači do odeljenja obližnje osnovne škole Stojan Ljubić, do četvrtog razreda ili kad krenu u peti, u Kosančić, onda do puta gde sačekaju autobus.

„Posebnu muku stvara nam zimski period kad ima snega, jer je Obilić na takvom mestu pa zbog vetrova nekad smetovi budu  i veći od jednog metra, onda mi stariji moramo da prtimo sneg kako bi deca išla u školu. Činjenica je da smo malo zabačeni od puteva i da je put makadamski, ali moram da naglasim i da se prilično redovno čisti kad ima snega“, ističe naš sagovornik.

U poslednje vreme, kako kaže naš sagovornik, u selo se u letnjim mesecima vraćaju dve porodice koje po nekoliko meseci provedu u svojim kućama. Reč je, ipak, o penzionerima. Od mlađih ljudi odavno se niko nije doselio, ali ima slučajeva da zbog dobrog mesta za pčelarenje nekoliko pčelara u vreme bagrema i livada, dovoze košnice na imanja svojih predaka.

„Meštani Obilića uglavnom se bave poljoprivredom  i stočarstvom. Obrađujem desetak hektara imanja. Četiri hektara su moje imanje a ostalo radim na imovini rođaka. Gajim kukuruz, pšenicu, suncokret, kultivisani šipurak i jagode. Velika podrška mi je supruga Ivana i sinovi Slobodan i Nemanja – sa osmehom ističe ovaj vredan mladi čovek koji pored posla i silnih obaveza na imanju nalazi vremena da se posveti i hobiju, pošto gaji ukrasnu živinu, papagaje, kanarince, više vrsta pataka i kokkoški, paunove i zečeve“, priča Marko Bogatić.

Za kraj priče  o Obiliću, iskoristićemo priliku da čitaocima Jugmedie uputimo apel za humanitarnu pomoć Markovom bratu Dobrivoju, kome je neophodna transplantacija bubrega u Turskoj.

Pomoć možete poslati uplatom na račune organizacije „Budi human“ ili slanjem SMS poruke 1095 na broj 3030.

Ovaj medijski sadržaj sufinasirala je opština Bojnik. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva