Studijska prezentacija projekta o podizanju novih objekata u kompleksu Fabrike kamene vune „Knauf“ u Surdulici sa ciljem da se kroz ocenu i procenu kvaliteta životne sredine u bližem i širem okruženju njenog kompleksa primene neophodne mere zaštite životne sredine, koja je održana početkom ove nedelje u Skupštini opštine, ponovo je na jednom mestu okupila predstavnike tamošnjih ekoloških organizacija, poslovodstva ove kompanije i Ministrstva za ekologiju,koji su o ovom problemu ponovo sučelili svoja mišljenja.

Svi oni su sa posebnom pažnjom najpre saslušali izlaganje Tatomira Obradovića, specijaliste upravljanja životnom sredinom, koji je istakao da je ovom studijom predviđena izgradnja dimnjaka visine 75 metara, više separatora masti i ulja i modernog parkinga, ali i ugradnja filtera za osumporavanje koji će imati za cilj smanjenje emisije sumporoksida i prekrivanje geotekstilom odloženih čvrstih tehnoloških ostataka.

“Ovim projektom je predviđeno direktno prečišćavanje otpadnih gasova putem jedinice za osumporavanje, dok će se postojeća dva dimnjaka svesti u jedan zajednički kanal koji će biti spojen sa sve tri filterske jedinice polikondenzacione komore koje imaju funkciju uklanjanja mineralnih vlakana iz vazduha. Cilj svega ovoga je dodatna zaštita, životne sredine, ekonomski razvoj i društveni interes ”, rekao je Obradović.

Kada su u pitanju tehnološke otpadne vode one se, prema njegovim rečima, neće ispuštati u životnu sredinu već će se vraćati nazad u proizvodni proces. Pored postojećeg bazena izgradiće se novi kako u ekcesnim slučajevima ne bi došlo do prelivanja. Atmosferske zagađene vode odvešće se na prešišćavanje, a potom će se ispuštati u gradski kanalizacioni kolektor, a od čvrstog otpada Knauf će nastaviti da pravi brikete koje će vraćati u proizvodni proces.

“Knauf mora da pribavi i integrisanu dozvolu, iako to u studiji nije nagalašeno. Ukoliko ne budu uspeli da dovedu emisije na njegovim emiterima u ganice koje su dozvoljene referentnim dokumentima za njegovu delatnost može da se desi da im fabrika bude zatovrena”, naglasio je Obradović.

Udruženje „Eko Surdulica“: Knauf svojim proizvodnim procesom zagađuje životnu sredinu

Raspravu na temu zaštite životne sredine u Surdulici otvorila je Daniela Mihajlović, predsednik Udruženja “ Eko Surdulica” i buduća mama jedne devojčice, koja je istakla da su žitelji ove opštine veoma zabrinuti za svoju budućnost otkako je Knauf svojim proizvodnim procesom počeo da zagađuje životnu sredinu, a posle čega je oboljevanje stanovništva od kancera poprimilo epidemijsku razmeru. Ovu svoju tvrdnju potkrepila je podatkom koji je dobila od direktora Zdravstvenog centra u Surdulici, doktora Dragana Kitanovića, koji kaže da je samo u prvih šest meseci  2017. od ove bolesti obolelo 316 odraslih ljudi i osmoro dece.

“Imamo situaciju da majka i ćerka u isto vreme obole od ove opake bolesti i zajedno idu na hemoterapiju. Takav primer imali smo u selu Jelašnica. Nažalost majka je preminula, a ćerka je za sada još uvek dobro.Isti slučaj je zabeležen i u Alakincu, gde je ćerka umrla”, ističe Daniela i naglašava da je zbog promena na koži i curenja krvi iz nosa, koji su se dešavali dok je radila u školi koja se nalazi u neposrednoj blizini ove fbrike, bila prinuđena da da otkaz.

Da bi se izradila Studija o uticaju izmene tehnološkog procesa na životnu sredinu i zdravlje ljudi, po njenom mišljenju, potrebno je da se zna sadašnji, odnosno nulti nivo zagađenja i upitala prezentere studije i predstavnike poslovodstva Knaufa zašto nigde nema informacije o stanju kvaliteta vazduha u Surdulici. Ona je naglasila da se nekoliko puta obratila i lokalnoj samoupravi sa molbom da joj dostave informaciju u vezi monitoringa vazduha  u opštini i istakla da su je oni uvek upućivali na opštinski sajt, a gde je poput ostalih svojih sugrađana pronalazila samo delimične podatke.

Otuda se ona i ovoga puta založila za postavljanje mernih instrumenata na više lokacija kako bi se pratila prisutnost zagađujućih materija u vazduhu koji su produkt tehnološkog procesa i to na mesta koje će odrediti stručnjaci, a ne lokalna samouprava.

“Na karti Agencije za zaštitu životne sredine od 2018. stoji da u dvorištu Knaufa imamo kontaminirano zemljište koje sadrži prekomerne vrednosti pahova, bakra, nikla, cinka, C10 –C40. Pored njega se nalazi i ogromno brdo otpada koje Kanuf svakodnevno skladišti u dvorištu”, naglasila je između ostalog Daniela.

Njen kolega Dejan Svitac, koji je nastupio ispred Grupe meštana “Volim Surdulicu”, je takođe naglasio da je život ljudi u surduličkoj opštini postao težak dolaskom Knaufa i da su učestale havarije i poslovanje na granici akcidenata značajno ugrozili bezbednost i zdravlje ljudi, a najteže pada to što je neprijatni miris prisutan u svako doba dana kada pogon radi.

“To onemogućuje pravo na zdravu životnu sredinu koje je zagarantovano svakom stanovniku po osnovu člana 74, Ustava Republike Srbije. Naša  varošica se nalazi u kotlini te je s toga i zadržavanje zagađujućih materija povećano, naročito pod uticajem vetrova, u najvećem broju dana ima vetra koji iz pravca fabrike duva prema naselju“, rekao je Svitac.

Izgradnjom dimnjaka visine 75 metara , prema njegovom mišljenju, razne štetne materije iz njega  će se rasejavti u još većem radijusu nanoseći nesagledive posledice životnoj  sredini koja u pojedinim delovima opštine ima status Predela izuzetnih odlika.

Sa njim se složio i Dragan Tasić, predsednik Udruženja građana “Cvetna dolina”, koji je rekao da će podizanjem fabričkog dimnjaka na veću visinu biti i prošireno dejstvo njegovog štetnog dejstva i na opštinu Vladičin Han i naglasio da su građani Surdulice mnogo teško podneli saznanje da na njihovoj teritoriji više nije moguća proizvodnja paprike na otovrenom prostoru, a još teže im je da gledaju kako im od bolesti umire familija, komšije i prijatelji.

“U raspravi smo se dotakli pitanja da li će Knauf biti ugašen ukoliko prekorači nivo zagađenja. U nekoj dobro uređenoj zemlji to bi se sigurno dogodilo. Mi, međutim, o tome možemo samo da maštamo zato što znamo odakle dolaze i ko stoji iza njih. Imajući to u vidu upućujem apel rukvodstvu Knaufa da učini sve što je u njihovoj moći da fabrika bude što manji zagađivač, a da građani udišu što čistiji vazduh”, rekao je Tasić.

Zašto nema mernih instrumenata u Surdulici?

Prezenter ovog projekta Obradović je rekao da građani Surdulice treba da dopuste Knaufu da realizuju započete mere ako žele poboljšanje kvaliteta životne sredine. Bojan Petronijević, menadžer prerade i kvaliteta u Knaufu, je rekao da će izgradnjom novog dimnjaka biti u mogućnosti da poštuju zakonski limit zagađenja vazduha tako što će na dimnjaku biti postavljen merač brzine u pravcu vetra na osnovu koga će u svakom trenutku da znaju na koju stranu će završiti materija iz dimnjaka.

Da je unapređenje zaštite životne sredine u mestu u kome rade cilj i poslovodstva Fabrike Knauf potvrdili su i njeni prestavnici. Branislav Popović, menažder Knaufa, je rekao da se sa dolaskom ove kompanije Surduličanima pružila prilika da se reše toksičnog brda koji je iza sebe ostavila “Mačkatica” i da nije u redu da se neko ko to želi da uradi toliko napada.

“Slažem se sa vama da imate pravo da tražite bolje uslove za život. Vidim da je vama je cilj da sklonite našu fabriku iz Surdulice. Ako želite da se vratite na klasičnu poljoprivrednu proizvodnju i mnogo industrijskih revolucija unazad, to je drugo pitanje”, rekao je Popović.

Prisutni predstavnici ekoloških organizacija su i na ovom sastanku insistirali na postavljanje mernih instrumenata koji bi u svakom trenutku beležili nivo zagađenja vazduha u njihovoj opštini. Kada se povela diskusija o ceni i ko treba da finansira njihovu kupovinu surdulički ekolozi su zatražili odgovor na pitanje zašto se iznos takse za zaštitu životne sredine koju Knauf plaća lokalnoj samoupravi sa 11 miliona i 960 hiljada dinara koja je plaćena 2017.godine, u 2021.godini sveo na svega 375.000 dinara. Odgovor na ovo pitanje nisu dobili od predstavnika poslovodstva Knaufa, ali i predstavnika lokalne samouprve koji nisu ni prisustvovali raspravi.

Goran Radoičić, član svih ekoloških organizacija u Surdulici, je upitao zbog čega neko ne želi da se u opštini postave merne stanice koje na tržištu, po njegovim informacijama, dostižu cenu od 15 do 150.000 evra i izrazio čuđenje kako je moguće da se prošle godine za finansiranje lokanog fudbalskog kluba “Radnik” izdvoji 70.000 evra, a za kupovinu merne stanice nema novca.