Zakon o ocenjivanju službenika u lokalnoj samoupravi stupio je na snagu 2016. godine i da bi adekvatno odgovorila na te izazove svaka administracija morala je da se menja i prilagođava, a jedna od takvih je i lokalna samouprava u opštini Medveđa, koja već dve godine primenjuje ovaj sistem.

Načelnica Opštinske uprave u Medveđi Svetlana Todorović  priznaje da je promeniti svest službenika da će njihov rad i znanje biti konstantno pod nadzorom i da će biti ocenjivani bio jedan vrlo delikatan posao.

„Način ocenjivanja mora da bude ujednačen i pravedan. Ocenjuje se nešto što predstavlja stručno znanje, nešto što predstavlja rezultate rada, ali ocenjuje se i način na koji neko radi i kako komunicira i koliko ima volje da predlaže nove ideje, neka bolja rešenje, tako da lokalna samouprava je decenijama bila mrtvo more u smislu „Sedi i čekaj da te se sete“, ako te se sete“, priča za juGmediu načelnica Svetlana.

Ocenjivanje se sprovodi jednom godišnje i podrazumeva sisteme izveštavanja i donošenja rešenja koji se odnose na rezultate rada službenika i koji se tiču uspešnosti službenika i ostalih merila koja su utvrđena Zakonom o državnim službenicima sa ciljem otkrivanja i otklanjanja nedostataka u radu službenika, podsticanja na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.

Kad počne primena novog Zakona o platama u zakonskim jedninicama lokalne samouprave,  sistem ocenjivanja će omogućiti da se napreduje kroz platne razrede. Inače, ovaj zakon je već donet ali još uvek nije stupio na snagu

„Ocene su opisne, i kreću se od nezadovolja, zadovolja, ističe se i naročito se ističe. Prate se rezultati rada tokom svakog kvartala i imamo listu ocenjivača i svaki neposredno nadređeni rukovodilac je ocenjivač za svoje neposredno podređene, tako da recimo ja ocenjujem internog revizora i načelnicu odeljenja, načelnici odeljenja ocenuju svoje službenike. U okviru odeljenja ima neki odsek ili kancelarija pa šef te kancelarije ocenjuje njih a načelnik odeljenja ocenjuje tog rukovodioca“, objašnjava naša sagovornica.

Svi izveštaji o ocenjivanju sa predlogom ocene dolaze na kraju kod nje, odnosno kod načelnika uprave, koji kao starešina organa vrši kontrolu i ima mogućnost da promeni svaku ocenu, jer  takođe prati svačiji rad.

„Moja je obaveza da se pobrinem da svi ocenjivači pridržavaju unapred predviđenih i datih instrukcija, zato što kad krene ciklus ocenjivanja imamo zajednički sastanak na kojem razgovaramo na koji način ocenjivanje treba bude sprovedeno“, dodaje Todorovićeva.

U toku ocenjivanja utvrđuju se razni ciljevi, obavlja se razgovor sa službenikom i određuju se ti radni ciljevi koji su specifični za to radno mesto što sami službenici potpisuju i tim potpisom daju saglasnost da su svesni šta se od njih očekuje i na koji način se očekuje da oni ispune svoje radne zadatke.

Posle dve godine primene ovog načina ocenjivanja urađene su izmene Zakona o zaposlenima u jedinicima i sada je raspon ocena podeljen u četiri grupe: nezadovoljava, zadovoljava , dobar i i ističe se, tako da će Opštinska uprava u Medveđi početkom sledeće godine raditi ocenjivanje po novom donesenom pravilniku

„Ispunjenjem radnih ciljeva taj službenik bi bio dobar, sve preko te ocene dobar podrazumeva ogromno zalaganje, inicijativu, da je doprineo unapređenju, da je predlagao rešenja, da je uradio mnogo više od onoga što se od njega očekuje“, kaže načelnica.

Tokom prethodne dve godine, koliko primenjuju ovaj Zakon, načelnica nam otkriva da je službenika sa najvišom ocenom „naročito se ističe“ bilo vrlo malo.

Međutim, kako dalje objašnjava, te ocene zavise i u velikoj meri od vrste posla, jer neka radna mesta jednostavno ne pružaju mogužnost da se službenik naročito istakne ukoliko obavlja nekakav vrlo jednostavan posao.

Utvrđivanje ocena i finalno ocenjivanje se obavlja kroz razgovor koji može da traje i do dva sata, u zavisnosti od situacije, jer je pema rečima načelnice, svako radno mesto i svaki službenik specifičan i ima specifične sposobnosti i mane u radu, pa samim tim nijedan razgovor nije isti.

„Meni je to zakonska obaveza i ja iz tog razloga to radim, a u isto vreme to je uvođenje neke vrste ozbiljnosti i službenici kad im se kaže unapred šta se od njih očekuje  osečaju se sigurnije i mogu unapred da organizuju svoj rad, znaju rokove i mnogo lakše ispunjavaju radne ciljeve“, ističe načelnica.

Ocene na kraju godine ne bi trebalo da budu iznenađenje, jer kaže da svi oni međusobno znaju ko se koliko trudio i zalagao, ali ipak, pravila su da im njihov konačan rezultat saopšte na bez prisustva treće osobe, a nakon razgovora službenik dobija preporuke koje obuke treba da prođe u narednoj godini.

Koliko zapravo službenicima znači ovaj sistem ocenjivanja njihovog rada i truda, Svetlana vidi  po izrazu njihovog lica prilikom saopštavanja ocene.

„Svako od nas radi i radi za platu , međutim i rezultat i kvalitet nečijeg rada je odavanje priznanja, jer tolika stimulacija i lična satisfakcija sa tim ne može da se uporedi ništa. Kad neko dobro nešto uradi i vi mu date do znanja da je njegov rad i zalaganje prepoznato, ocena je manje važna. Mnogo je bitniji taj lični odnos, na kraju svi smo mi ljudi i to lično priznanje da ste vi to dobro uradili, da ste bili da ste se zalagali više nego što se od vas očekivalo, ja bih rekla to je jedna od lepota mog posla“, objašnjava Todorovićeva.

Međitim, postoji i druga strana medalje, a to je reakcija osobe koja osobe je dobila lošu ocenu.

„Neprihvatanje kritike je odraz nesamopoštovanja, uverenja da nisi vredan da trebaš da se boriš za nešto u životu, da se braniš i ideš iz pozicije žrtve i iz pozicije „mene ne razumeju i ne cene“ ali ono što je posao je posao i ne znači da ako si pogrešio da si loš“, objašnjava načelnica.

Kada uputi kritiku, Svetlana nam otkriva da se dešava da odmah krenu da brane celu svoju ličnost, iako sto puta urade dobro a jednom pogreše o tome mora da se priča, jer ako ne vode razgovor onda ne mogu ni da ispravie, pa će opet doći do istog problema koji može imati posledice, s obzirom da se bave kompleksnim i odgovorinim radom.

„Vrlo sam stroga jer imam velika očekivanja  od sebe i od drugih  i od mojih službenika. Ja ne priznajem da je moj službenik neravnorpavan u poređenju sa nekim ko radi u Beogradu ili bilo gde drugo, prema tome, moja očekivanja su da on uradi sve to perfektno“, kaže na kraju razgovora načelnica Svetlana Todorović.

Medijski sadržaj sufinansirala je opština Medveđa. Stavovi izneti u tekstu nuzno ne odražavaju stavove donatora