LESKOVAC – Nekada velelepni pogon leskovačke „Betonjerke“ sa osam proizvodnih hala, a danas groblje cigala i betona, najveća je leskovačka bruka i sramota.

Ovako su danas bivši radnici tog očerupanog i skoro srušenog pogona u sastavu AD „Graditelj“ u stečaju, opisali zbir golih zidova visokih zgrada u kome je nekada bila asfaltna baza, armirački pogoni, fabrika za proizvodnju građevinskih elemenata i brojne radionice s upravnom zgradom, koju je takođe skoro srušila ljudska ruka putem brojnih krađa.

Preprodavci optada čekali u zasedi

Grupa Roma, koja se čisto viđa na ostacima „Betonjerke“ danas je pobegla kada su se pojavili novinari, ali ne daleko – čekali su iza ugla da se protest završi.

„Ovo je velika sramota za jedan grad i njegove stanovnike, ovo je najveći simbol propadanja industrijskog Leskovca, šteta kakvu nam nije nanleo ni bombradovanje Srbije – priča mašinski inženjer Dragan Đikić, predsednik Odbora poverilaca „Graditelja“, nad kojim je uveden stečaj 24.9.210. godine.

Nekoliko bivših radnika okupilo se na zgarištu bivše firme da upozori javnost na vandalizam i nebrigu društva, ali i da zatraži isplatu zaostalih zarada za preko 200 radnika, čija se pravosnažna sudska potraživanja kreću od 100.000 do 700.000 dinara.

„Za ovu nesreću su svi krivi, od naših radnika i direktora, koji su najpre krišom iznosili mašine, do stečajnih upravnika, koji nisu ni popisali svu našu imovinu, pa do svih predsednika i gradonačelnika Leskovca, koji ni glavu nisu okretali prema zgradama, koje su potpuno dokusrili preprodavci starog gvožđa“, pričaju radnici.

Sa zgrada su odnete konstrukcije gvozdenih krovova, crepovi, prozori, nestao je svaki drveni element. Sa upravne zgrade su nestali i zidovi, a sada se polako skida i cigla po cigla sa proizvodnih pogona.

„Cela naša fabrika završila je na otpadu, kod lokalnog vlasnika otpada. I danas tamo stoje naše metalne oplate. Videli smo svojim očima“, pričaju radnici.

Oni nemaju kontakt sa najnovijim stečajnim upravnikom, koga ni „Jugmedia“ danas nije mogao da pronađe.

„Obraćali smo se MUP u Beogradu, pisali Aleksandru Vučiću, niko nam nije odgovorio, nikome ne smeta ovaj urušeni grad u gradu, ovo najveće ruglo u Leskovcu“, kaže Dragan Đikić.

Radnike je posebno zaokupio sitan kamen, skladišten u dvorištu „Betonjerke“. Pitaju se čiji je to materijal i ko je dozvolio da se tu istovari, te ko posluje s preduzećem u stečaju.

U AD Graditelju radilo je 2.500 Leskovčana, a sada 4 do 5 ljudi, koji brinu o glomaznoj arhivi nekadašnjeg građevisnkog giganta.

(Kraj)mil