Najavljeno povećanje cena električne energije i gasa od 1. januara uticaće na dodatno poskupljenje proizvoda i usluga što će sniziti i onako skroman životni standard i kupovnu moć građana Srbije, smatra stručna javnost.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je nedavno da će se od prvog dana naredne, 2023. godine korigovati cene struje i gasa, odnosno da će porasti za manje od 10 odnosno 11 odsto, piše Danas.

Struja će poskupeti za domaćinstva, koja će od februara plaćati oko 300 dinara više na mesečnom nivou nego dosad, dok se cena “plavog energenta” menja i za individualne potrošače i privredu.

Poslednji put dosad struja je poskupela 1.septembra za 6,5 odsto dok su mesec dana ranije povećane cene gasa u maloprodaji u Srbiji.

Iako je ministarka Đedović konstatovala kako je gas u Srbiji, u ovom trenutku, među najjeftinijima za industriju i treći najpovoljniji u Evropi za domaćinstva ekonomski eksperti ističu da će se nova poskupljenja ta dva energenta negativno odraziti i opteretiti kućni budžet građana Srbije. Eksperti naime ističu da su bez obzira što su cene struje i gasa u našoj zemlji znatno niže nego u većinih drugih država u Evropi, platežne mogućnosti stanovništva su male i među najnižima su na “Starom kontinentu”.

Takođe, ekonomisti ističu da će povećanje cena električne energije i “plavog energenta” praktično anulirati efekat povećanja minimalne zarade i penzija. Jednostavno, sve ono što su građani na taj način dobili izgubiće se jer će se povećati iznosi njihovih računa za komunalije.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da će nova poskupljenja električne energije i gasa dovesti do novog talasa poskupljenja i da će najveći uticaj na to imati što najveći broj privrednih preduzeća, za koja je cena struje već poskupela 1. septembra, tek treba da izmeni cene svojih proizvoda.

„Vlada Srbije je podigla cenu struje za privredu na 95 evra po megavat satu međutim najveći broj preduzeća nove ugovore sa Elektroprivredom Srbije za snabdevanjem električnom energijom potpisuje krajem godine. To znači da više od 60 odsto privrede još uvek plaća struju po starim cenama. Od 1. januara će se stvar promeniti što će dovesti do poskupljenja njenih proizvoda. Takođe, svoje cene će povećati i mikro preduzeća koja struju plaćaju kao domaćinstva, reč je o raznim zanatskim radnjama“, objašnjava sagovornik Danas-a.

On dodaje da će do poskupljenja doći i zbog toga što pojedina industrijskih preduzeća u fazi proizvodnje koriste i gas te će i ona poskupeti cene svojih proizvoda.

„Velika industrijska postrojenja u svom proizvodnom procesu koriste i struju i gas te će shodno tome ona povećati svoje cene. Nadležni u Srbiji ističu da su cene struje i gasa niže nego u većini drugih zemalja što jeste tačno međutim mora se uzeti u obzir i to što je životni standard građana u našoj zemlji nizak, te su maloprodajne cene energenata prilagođene tom nivou“, navodi Gavrilović.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je procenat poskupljenja struje i gasa niži od procenta inflacije tako da neće uticati na dodatni rast inflacije ali i da istovremeno neće umanjiti njen negativan efekat.

„Elektroprivreda Srbije i Srbijagas su preduzeća u finansijskim problemima. Sa te strane razumljivo je što je došlo do poskupljenja cene struje i gasa. Da taj teret nije pao na potrošače gubitke u poslovanju tih preduzeća morala bi da pokriva država iz budžeta što ne bi bilo dobro. Poskupljenje nije toliko da bi uticalo na povećanje inflacije ali je ona, u ovom trenutku, veoma visoka tako da do pada cena proizvoda i usluga neće doći. Da bi se to zbilo bilo bi potrebno da Vlada Srbije i Narodna banka Srbije donesu adekvatne mere koje bi to omogućile“, zaključuje naš sagovornik.